Ето доли језерце водица,
крај језерца зелена травица,
у травици јагоде малине.
Чувала их дивојка Дувањка:
у руци јој злаћана маштрафа, 5
у маштрафи језерце водица.
Отуд јаши млад јунак на коњу
па говори млад јунаик на коњу:
— Ој бога ти, дивојко Дувањко,
беру ли се јагоде малине? 10
Пије ли се језерце водица?
Љуби ли се дивојка Дувањка?
— Ајд’ отален, млад јунак на коњу!
За те нису јагоде малине,
за те није језерце водица, 15
нит’ је за те дивојка Дувањка!
Ово злато другом обећато,
она има драгана Ивана.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 659.
