Еротика

Један уредник српског викизворника је означио овај чланак као кандидата за брзо брисање. Ускоро ће неко од администратора проверити страницу. Уколико се не слажете са брисањем ове странице, образложите то на страници за разговор. За аутора чланка Образложење: Мање од 70 год од смрти... Администраторе! Запамти да провериш шта је повезано овде и историју странице (последња измена) пре него што је обришеш.

Еротика Писац: Вељко Петровић

Још осећам мирис косе твоје
и укус усана твојих јагодасти‘;
још стрепи, дршће, гори срце моје
са миља и са прохујалих сласти;

а још те желим и руке ти пружам,
и горим, пламтим са љубавне жеђи.
О, дођи, да те сву обаспем ружам‘
и крином што је од мене још блеђи.

О, дођи, свилна и блистава жено,
утоли моје чезнуће и жуди,
у празном часу док још нисам свено̑,
младошћу док ми још распињу груди.
О, дођи, свилна и блистава жено!

Шибај ме, шибај бичевима своје
злаћане косе, бухавне и меке;
пусти да тонем у небесне боје
очију твојих и снивам далеке,
чаробне снове!...

Сиши, исцрпи грамзивим уснама
сву топлу румен дечаштва ми чедна,
нек падне пуста равнодушна тама
и немоћ, шупља, зимогрозна, ледна. —

Ти само љуби, манито и слепо,
у зликовачкој, успламтелој страсти,
док нисам жића узе све поцепо̑,
опијен од твог врућег даха сласти!...

О дођи, дивна, демонова кћери,
припиј се змијски уза ме, приљуби,
и кикоћућ се испосничкој вери,
нек блесну твоји слатки, грешни зуби!

О, дођи, дивна, демонова кћери!
Падајмо слепо и у загрљају,
у усијано то румено море;
загњуриимо се у сунчаном сјају
и нек младост буктећи изгоре!...
О, дођи, дивна, демонова кћери!

Извор

• Гавриловић Зоран, Антологија српског љубавног песништва, „Рад“ Београд, 1967, стр 157-158

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Вељко Петровић, умро 1967, пре 57 година.