Елегија (1880)

Војислав Илић

Елегија Писац: Војислав Илић

Елегија

Хладна је јесен; и суморно вече

Над пустим пољем разастире мрак;

А студен ветар са увелим лишћем

Таласа, сече магловити зрак.

И нигде зрака од живота нема,

Пролетњи давно изумро је крас;

Кишица сипи... А из села малог

Вечерњег звона разлеже се глас...

И страхом срце учас се притаји

Гледајућ мутно на јесењи дан

Ах, шта су снови и бескрајне жеље,

Кад живот пада као тихи сан!...

1880

Извори

• Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 30, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.