Експозе Мирка Цветковића 2011.

Извор: Викизворник

Ово је текст експозеа председника Владе Србије, Мирка Цветковића, изнетог пред Народном скупштином Србије 14. марта 2011. године, након реконструкције Владе.



Поштовани народни посланици,

Част ми је и задовољство да представим програм реконструисане Владе Србије, коју чине Коалиција за европску Србију, коалиција СПС–ПУПС–ЈС и група мањинских странака. Реконструисана Влада ће спроводити стратешке приоритете државе у наредних годину дана и ја сам овде како бих вам, цењени народни посланици, рекао шта Влада има у свом плану деловања и како бих затражио вашу подршку за реализацију програма који ћу вам сада изложити.

Приоритети Владе Србије, на основу којих је и формирана у јулу 2008. године, остају наравно непромењени, и то су:

  • Пуна посвећеност што бржем уласку Србије у Европску унију,
  • Очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије,
  • Развој привреде Србије и побољшање животног стандарда њених грађана,
  • Развој социјално одговорне државе и солидарног друштва,
  • Бескомпромисна борба против криминала и корупције,
  • Пуна сарадња са Хашким трибуналом.

Србија, вођена Владом коју сам до сад имао част да предводим, доследно спроводећи реформе у свим сегментима друштва, направила је одлучан и суштински искорак ка пуноправном чланству у Европској унији. Пред нама је наставак реализације акционог плана усаглашеног са Европском комисијом и наставак реформи српског друштва на путу ка ЕУ.

Да би се ови реформски задаци у потпуности реализовали, Влада ће у наредним месецима доставити Скупштини на усвајање низ системских закона којима ће се уредити начин избора народних посланика, питање бланко оставки, дефинисање јавне својине, питање реституције, уз истовремено предузимање енергичних мера усаглашених са Европском комисијом којима ће се успешно довршити започете реформе у правосуђу.

У току је и ратификација ССП-а у парламентима преосталих 11 држава ЕУ које то до сада нису урадиле. До сада је овај документ ратификован од стране парламената 16 земаља ЕУ и то су: Шпанија, Немачка, Велика Британија, Италија, Малта, Бугарска, Естонија, Грчка, Словачка, Мађарска, Чешка, Данска, Кипар, Аустрија, Словенија и Луксембург, а ССП је ратификован и у Европском парламенту.

Успешно окончање планираних реформских процеса омогућиће да Србија до краја ове године:

Суштински унапреди правни поредак и привредни систем земље, чиме ће га у највећој мери приближити стандардима ЕУ ;

И, поштовани народни посланици,

Добије статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ, чиме ће ова Влада испунити најважнији задатак који су пред њу поставили грађани Србије.

За успешну реализацију акционог плана мобилисаћемо све сегменте друштва, државне институције, цивилно друштво и најширу јавност, а верујем да ће и овај високи дом, као и у претходном периоду, ефикасно спроводити реформе из надлежности Народне скупштине.

Пуноправно чланство у ЕУ као историјски циљ и добијање статуса кандидата као неопходни и најважнији услов на путу за остварење тог циља, од суштинског су интереса за Србију и све наше грађане. Зато ова Влада и сви ми заједно имамо велику одговорност и обавезу да искористимо ову историјску прилику и начинимо озбиљан корак ка бољем и сигурнијем животу Србије и њених грађана у европској породици држава.

Наравно, висок стандард и квалитет живота људи у земљама које су чланице ЕУ један су од кључних разлога што је чланство Србије у Европској унији за ову Владу, као и за читаву Србију, несумњиво најбоља алтернатива. И зато ће Влада одлучно радити на завршетку свих реформских процеса који је наша коалиција зацртала као свој основни циљ приликом формирања Владе 2008. године.

На делу смо показали да наше опредељење за улазак Србије у Европску унију иде у корак са намером да и даље и више развијамо што боље политичке, економске, културне односе са свим земљама света, нарочито са земљама нашег региона. Осим тога, ова Влада је формулисала и спроводи државну политику која поред свог основног циља, а то је чланство у ЕУ, подразумева најбоље могуће односе и са другим најзначајнијим државама у свету, а то су пре свега САД, Руска Федерација, Кина.

Поштовани народни посланици, сматрам да је веома важно што је Србија држава која је направила кључни корак у унапређењу добросуседских односа са земљама региона и постала централна тачка регионалне сарадње, а то је основна претпоставка за стабилност и дугорочни просперитет у нашем делу Европе.

Влада Републике Србије одлучна је и доследна у ставу да никада неће признати независност Косова и Метохије и предузима све расположиве дипломатске активности за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије. У том смислу, Влада може бити задовољна досадашњим резултатима у ограничењу броја држава које су признале такозвану независност Косова.

Влада ће и убудуће свесно, одговорно и предано бити посвећена очувању КиМ унутар Србије, и руковођена Уставом и одлукама Народне скупштине учинити све што је у њеној моћи да се мирним и дипломатским путем дође до решења које ће омогућити историјско помирење српског и албанског народа.

Од самог почетка веровали смо да је дијалог једини начин да се пронађе обострано прихватљиво решење, које је дуготрајно одрживо и које ће гарантовати дугорочну стабилност региона. Србија је успела у својим напорима да на основу Резолуције Генералне скупштине УН успостави дијалог са представницима привремених власти у Приштини.

Поред осталог, овај дијалог представља додатну подршку напорима Владе у активностима које спроводи у циљу опстанака српског народа на Косову и Метохији, као и побољшању његовог економског и социјалног положаја.

Поштовани народни посланици,

Влада Републике Србије је непосредно по формирању, у јесен 2008. године, била суочена са изазовима највеће економске кризе у историји света. Такав незапамћени финансијски слом створио је ситуацију која је озбиљно уздрмала економије најбогатијих земаља света, и која је неке од земаља ЕУ довела до банкротства.

Преко ноћи, били смо сведоци, рушиле су се финансијске институције, светски познате компаније одлазиле су у стечај, а огромна армија људи у свету свакодневно је остајала без посла. У таквим, по светским мерилима изузетно неповољним условима, Влада Републике Србије успела је својим мерама да минимализује последице кризе по привреду земље и очува стабилност.

Ипак, ефекти економске кризе погодили су и нашу привреду и сваког нашег грађанина, и тога смо сви и ја лично веома свесни. Врло добро знамо колики је број становника без посла, како наши људи живе и са каквим се тешкоћама срећу у свакодневном животу.

Због тога, у наредних годину дана, пред Владом Републике Србије стоји највећи изазов, а то је свакодневни интензиван рад на смањењу незапослености и повећању животног стандарда грађана Србије. Желео бих са овог места да поручим да Влада Републике Србије неће жалити труда како би успела у остварењу овог циља. Грађани Србије треба да живе боље данас, одмах! И ми ћемо све учинити да тако буде.

На макроплану успели смо да сачувамо велике привредне системе и банке од пропадања у најгорем периоду кризе, али сада фокус морамо пребацити на стратешке секторе који ће представљати генераторе развоја у посткризном периоду. Само динамичан раст обима и конкурентности српске привреде представља реалну основу за повећање запослености и раст животног стандарда сваког становника Србије.

Да бисмо остварили ове циљеве, спроводићемо развојну економску политику, што је и предвиђено новим моделом економског раста у оквиру концепта развоја ”Србија 2020”, плана који је припремљен од стране водећих српских економиста и којим ће се Влада руководити у наредном периоду.

Дакле, да би реализовала ове циљеве и побољшала стандард грађана, ова Влада ће у месецима који су пред нама спровести мере економске политике које ће омогућити:

  • снабдевеност основним животним намирницама по прихватљивим ценама за све грађане;
  • повећање запослености кроз нове облике подстицаја за отварање радних места;
  • даље смањење јавне потрошње и фискалног дефицита како би се обезбедила дугорочна макроекономска стабилност;
  • динамичан раст привредне активности на бази производње размењивих добара;
  • већа улагања у пољопривредну производњу усмерену ка већим приносима и вишем степену финализације производа;
  • подршку извозним делатностима кроз оснивање Развојне банке и ефикаснијег механизма гаранција за извозне послове;
  • привлачење нових инвестиција кроз унапређење пословног амбијента и равномерни регионални развој;
  • системску подршку сектору малих и средњих предузећа и иновативним делатностима;
  • реформу јавних предузећа која подразумевају укидање монопола, увођење професионалног руководства и смањење субвенција;
  • ефикасније управљање великим инфраструктурним пројектима.

Свесни смо да инвестициони потенцијал у изградњи инфраструктуре, како саобраћајне, тако и енергетске, пољопривредне и информационе, није довољно искоришћен, што представља додатни интерни ресурс који ће почети да даје већи допринос привредном расту већ у току ове календарске године.

Фокусираћемо се на ресурсе којима Србија располаже, а недовољно рационално их користи, а то су пољопривреда, прехрамбена индустрија, рударство, енергетика, и најважније од свега знање и иновативни дух грађана.

Поштовани народни посланици,

Улагања у динамичан раст привреде ни на који начин неће умањити социјалну одговорност ове Владе и наше напоре да заштитимо најугроженије категорије становништва. У том смислу, нови закон о социјалној заштити, који се налази у скупштинској процедури, значајно ће унапредити квалитет заштите оних који су најугроженији и обухватиће већи број корисника социјалне заштите.

Међутим, социјална одговорност Владе Србије не односи се само на заштиту најугроженијих група грађана којима посвећујемо посебну пажњу већ на све грађане Србије. Влада ће стога и у наредном периоду доносити нужне и неопходне одлуке водећи рачуна о интересима најширих слојева становништва како би се у исто време значајно смањио број сиромашних и побољшали услови живота свих грађана.

Влада је направила крупне кораке у изградњи ефикасног система борбе против свих облика корупције и криминала свесна да је управо сузбијање ових друштвених проблема питање будућности Србије и један од кључних услова за прикључење ЕУ.

Усвојен је Закон о одузимању имовине проистекле из кривичних дела и основана је Дирекција за управљање одузетом имовином. Резултати остварени применом Закона недвосмислено су показали да је реч о веома моћном и ефикасном механизму у борби против свих видова криминала.

Применом овог закона у претходне две године привремено или трајно је одузета имовина чија је вредност процењена на преко 300 милиона евра. Ова имовина је привремено, или трајно одузета од приближно 200 физичких лица против којих се воде поступци, као и од са њима повезаних правних и физичких лица. Тиме је задат озбиљан ударац организованом криминалу. У исто време, пресечени су кључни канали међународне трговине наркотицима и људима. На тај начин Србија је дала значајан допринос међународној борби против организованог криминала.

У наредном периоду један од приоритетних задатака биће повећање ефикасности расветљавања кривичних дела и скраћење рокова за спровођење кривичних поступака. Такође, у оквиру борбе против корупције основана је Агенција за борбу против корупције, драстично су пооштрене казне у случају откривања корупције, а уведена је и законска обавеза да сви државни функционери на републичком и локалном нивоу, руководиоци државних установа и јавних предузећа јавно саопштавају податке о имовини коју поседују.

Добро успостављен механизам за борбу против криминала и корупције морамо стално унапређивати и бескомпромисно и неселективно користити како бисмо трајно отклонили изворе корупције и казнили све оне који су покушали да остваре материјалну корист на незаконит начин. Коначно, до краја мандата Владе ће се у потпуности спровести реформа правосуђа, којом ће се изградити ефикасно и независно судство и тужилаштво, учврстити владавина права и правна сигурност.

На пољу међународног права, Влада ће као и у досадашњем периоду наставити политику стриктног поштовања свих међународних обавеза наше земље, укључујући сарадњу са Међународним судом за ратне злочине у Хагу. У складу са таквом политиком, Србија је у потпуности посвећена успешном окончању сарадње са овим судом, што укључује изручење преостала два бегунца, Ратка Младића и Горана Хаџића.

Поштовани грађани Србије, поштовани народни посланици,

Влада Србије остаје доследна у борби за остварење принципа на којима је формирана. Као премијер, учинићу да она у наредном периоду буде још јединственија, још одлучнија у реализацији својих кључних циљева, да ради и делује као тим и да брзо реагује на потребе и проблеме грађана.

У европским интеграцијама прешли смо огроман пут, захваљујући изузетним напорима свих институција, али у првом реду грађана Србије. Због тога грађани имају права да критикују, да буду незадовољни, а ми смо ти који све критике треба да приме, истрпе и свој рад учине бољим и ефикаснијим.

Због тога ћу се лично потрудити да уведем нулту толеранцију за нерад, бахатост и све оно што искаче из зацртане заједничке политике. Сви чланови ове Владе мораће од данас да буду још одговорнији свом раду, скромнији у свом држању, вреднији у циљу постизања резултата, са још више слуха за потребе грађана због којих се налазе ту где јесу. Интерес грађана и решавање њихових проблема биће и још много више него до сада врхунски приоритет за сваког члана Владе.

Из тог разлога ће, поштовани народни посланици, Влада Републике Србије до краја свог мандата реализовати системске мере којима ће се дугорочно повећати запосленост и животни стандард свих грађана Србије, али и предузети оперативне мере које ће у кратком року довести до олакшања актуелних тешкоћа најугроженијих слојева становништва и побољшања живота грађана.

Ова Влада је показала да има храбрости да доноси тешке одлуке које су у интересу грађана Србије, и доносиће их и убудуће. Само на тај начин може се обезбедити извесност за дугорочни просперитет наше земље и за генерације које долазе после нас, али и бољи живот за све наше грађане данас и одмах.

Уверен сам да чланови Владе које предлажем имају потребно знање, енергију и одговорност да обаве велики посао који је пред нама и остваре циљеве који су у интересу свих.

Хвала на пажњи.

Извор[уреди]

Мрежно место Владе Србије; преузето 14.3.2011.