Ево ти песме

Ево ти песме Писац: Јован Грчић Миленко

Ево ти песме, песмо моја!
Милог одјека срдашца мог;
Журно ти лети на лаки крили,
Што пре да с’ нађе крај срца твог!

Хладним животом туђина дише.
Хладно је грли туђински свет.
Теби се жури најближем своме, —
Надај се, брз је песмичин лет!

Надај се, ’pано, па ми је прими
На срце твоје, на срце, знај!
Јер тако само знаће и она
За рајску срећу, за света рај!

Пусти је, нек те смерно запита:
Да л’ ти је мио њен лаган пој?
Да л’ ће ти добро и одсад доћи
На крили њени — ох, поздрав мој!...

Дубље ће тада славити тебе,
Најлепшу тебе, анђелка свог,
Што га је земљи на понос дао,
Дао и чува селене Бог!

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 21-22

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.