[Ево иде (Станка)]
Ево иде (Станка)
да избије ветрове:
аловите, виловите;
нагазне, натрапне, намерне;
водене, пљускане; 5
црвене, беле, морасте;
жуте зелене, плавовинасте,
црне, розне и кафене.
Иди ветре у Црну гору,
под церову кору, 10
где се слава ме слави,
где невеста не рани,
где се ватра не ложи,
где се кућа не чисти.
Оста (Славко) лак к'о перо, 15
чист к'о сребро.
(314, с. 85)
|
|
Певач, место записа и напомена[уреди]
Прикупила, у лето 1933 год., Станојка Марковић, из Жабара.
Референце[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 94-95. бр. 129.
- Петровић, Алаксандар. Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, ГЕМ, VIII (1933), с. 85.
