Драги с’ драгој на водици хвали:
"Мила драга, мене жени мајка."
Драга драгом тихо одговара:
"Нека, драги, нијесам ти мани[1];
Тебе жене, а мене удају; 5
Теби бољу, мене за бољега:
Теби љепшу, мене за љепшега.
Ако ли ми, драги, не вјерујеш,
Данас ће ми дјеверови доћи,
Сјутра ћу ти испред двора проћи, 10
На твом коњу, у твоме каваду[2],
Твој ћу прстен на руци пон’јети,
И твој златан сакат у њедрима.
У тебе ћу конак учинити,
Уз двор ћу ти барјак прислонити, 15
А ти ћеш ми коња проводати,
С пенџера ћу тебе погледати.
Па ћу теби тихо говорити:
Хорјатине[3] и корјатски сине!
Тако ли се коњи провадају, 20
И оваки свати дочекују?
Камо бегу господска вечера,
Кам’ погача трипут пресијана,
Кам’ ракија трипут препицана,
Кам’ јањета прије прамаљета, 25
Рујна вина од седам година?"
