Душан Силни/16

Душан Силни
Писац: Милорад Поповић Шапчанин
ПОЈАВА 7

ПОЈАВА 7
ЛАЗАР, МИЛИЦА и ТЕОДОРА

ЛАЗАР (Поклони се девојкама):
Неочекивано изненађење.
МИЛИЦА:
А зар ниси погледао на ову страну?
ЛАЗАР:
Боже сачувај. Разговарах се са Семшом.
МИЛИЦА (За се):
А лепо сам видела да је на мене погледао.
ТЕОДОРА:
Рече: са Семшом; је ли Синиша ту?
ЛАЗАР:
За сад не, али има могућности да га уловимо.
МИЛЦА (Непрестано за се размишљајући):
Како је краљев двор опасан за младу господу, већ се научио претварати. Од тога ћемо га одучити.
ТЕОДОРА:
Је ли, Семша, доиста тако плашљив према нашем полу?
ЛАЗАР (За се):
Мало песка не уди! (Гласно). Ко рече то? Склања се до душе, али само за то (Застане)...
ТЕОДОРА:
Но?
ЛАЗАР:
Што је лукав. Колико изгледа миран и склонит, пун је натучен тајана, и намера замашних и дрских.
ТЕОДОРА:
Рекосте?
ЛАЗАР:
Рекох, и, ако је по вољи, поновићу то још два пут и три пут.
МИЛИЦА:
Доста је!
ЛАЗАР:
То има да ми заповеди Теодора.
МИЛИЦА (За се):
Теодора?
ЛАЗАР (Намерно Теодори јер је приметио да то Милицу љути):
Морам признати, боја ваше хаљине врло лепо стоји вашем лику.
МИЛИЦА (За се):
И то види!
ТЕОДОРА:
Заиста?
ЛАЗАР:
Па појас! Доиста, морамо се поклонити твоме укусу!
ТЕОДОРА:
И ти видиш све?
МИЛИЦА (За се):
Види и колико не треба (Гледа оштро у Лазара).
ЛАЗАР:
Све што је лепо, грех је да мине неопажено.
ТЕОДОРА:
Закон, који и ја поштујем.
МИЛИЦА (За се):
Чак и то! (Почне гневно ходати).
ЛАЗАР:
Гледах те јуче на коњу, мишљах Амазонка!
ТЕОДОРА:
Престигла сам два пут краљицу...
МИЛИЦА (Плане):
И ти си ми красан ставилац. Од кад те тражи краљ!
ЛАЗАР (Чинећи се невешт):
Тражи краљ. Увек сам послушан, зашто не бисмо један пут били мало и непослушни? Је л' тако, Теодора?
ТЕОДОРА:
Хм, хм! Говориш како не мислиш.
МИЛИЦА (Гневно):
Та хоћеш ли већ једном (Сече га очима).
ЛАЗАР:
Одмах, одмах! Реците ми само: Какво сте одело спремиле за светковину?
МИЛИЦА:
Тиче л' те се то?
ЛАЗАР:
Видите, ја смо и Семша...
ТЕОДОРА:
Синиша? Реци ми право: куд је побегао? (За се). Тражим га непрестано, а све бега од мене. (Гласно). Хајде пођи за њим у лов, и ако га жива ухватнш, доведи га.
ЛАЗАР:
Везана?
ТЕОДОРА:
И то, ако би било потребио.
ЛАЗАР:
Одох! (Полазећи, љубазно се насмеши на Милицу).
МИЛИЦА (За се):
Једва један пут.
ТЕОДОРА:
Рекох: хоћу Семшу.
МИЛИЦА:
Краљев брат девер је твоје сестре: црква не допушта.
ТЕОДОРА:
Црква ће зажмурити.
МИЛИЦА:
Али, ако не усхте?
ТЕОДОРА:
Успротиви л' се наша, не ће црква охридска. Митрополит Грк мора како заповеди краљ. Велика будућност прати Семшу: ту будућност желим имати у својим рукама. То тражим и ништа више... Пст! Ево их!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.