Дух прошлости

Војислав Илић

Дух прошлости Писац: Војислав Илић

Дух прошлости

Са старих руина, кад поноћ царује свуди,

Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе,

Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди,

Кô бледи призрак умрлих снова и јаве

И тихом песмом, и благим небеским гласом,

Он с тугом буди прошлости давно време;

И смерне звезде трепере чудним красом,

Док песма тоне у бескраје неме...

Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди,

Па сву ноћ прати суморне ове гласе,

И залуд одзив чека - већ плава зорица руди,

И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе...

април, 1882

Извори

• Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 59-60, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.