Другарици
| Другарици (1916) Писац: Владимир Гаћиновић |
| Песма у прози, писана у САД, посвећена руској револуционаркој чије је тајно име било Марсуја или Жења. |
Сада си негде на Волги, и везући ланене кошуље са другарицама са села, учиш их чистоћи, раду и писмености. Сејеш неуморно на обалама реке „матушке“ зрна слободе која ће исклијати и расцветати се из малих мужика, деце садањих другова твојих.
Подсећаш на сејаче душа и лепота, другаре што се сретну у животу за тренутак, тек да измене осмех и стисак руку и продужују нагло припреме са неке далеке и веселе жртве. То су бела и топла сунца што путују по земљи, од оцена до оцена, од града до града, и плаве зажареним бојама снова старинску кору природе.
Сеј, другарице са Волге, црвена зрна слободе, сеј!
Извори
[уреди]- Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966. — стр. 349
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Гаћиновић, умро 1917, пре 107 година.
|