Драга драгом на руци заспала,
Драги драгој алкатмером буди:
„Устајдрага, дража од очију,
„Ноћас сам ти чудан сан уснио:
„Ђе мој фесић мутна вода носи, 5
„Ђе м' се бисер у крило просуо,
„На четверо мој сат саломио.“
Драга драгом тихо проговара:
„Ласно ти се санку осјетити:
„Што ти Фесић мутна вода носи, 10
„То ћеш отић' на цареву војску;
„Што т' себисер у крило сасуо,
„То су сузе и моје и твоје;
„Што ти прште сахат на четверо,
„То ће наша срца попуцати, 15
„Растајућ' се једно од другога.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 110.
