Доћи ћу...
Доћи ћу...
Доћи ћу да те видим у крви,
први знам да ти нећу бити:
вити твој стас грљен је већ.
Пољубићу те страсно;
красно ће бити то спајање;
грање ће шумети изнад нас.
Ја ћу ти пасти на груди;
људе ћемо убицама звати:
дати нам нове снаге не могу.
Пољубац нека буде врео;
цео живот свој на усне скупи,
упи га после у мој дах;
ули у њега све што је било;
пило се, видиш, доста жучи:
мучи ме увек плач при растанку.
Још један крвав пољубац само;
знамо онда ће тама прећи и преко нас.
Спас ће нам бити гробље!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|