Доста сам се...
| Доста сам се... Писац: Владимир Васић |
Доста сам се нагледао света.
Гледах сунце кад се роди, зађе,
Иза горе месец кад изађе;
Доста гледах танане облаке,
Светле, густе, црне — свакојаке,
И те звезде што се ноћу оспу,
И њих гледах кад светило проспу,
Китна поља и шарено цвеће
Око цвећа кад славуј облеће,
Гледао сам, наглед’о се доста,
Што не видех још ништа не оста,
Је л’ ти мало? да ме ко год пита,
Е реко бих свег ми душа сита.
Доста сам се нагледао света,
Сит свачега наглед’о се јесам,
Али јоште, аох жељо пуста!
Још се драге наљубио несам.
1861.
Извор
[уреди]1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 18.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.
|