Долазак босанског везира Ћуприлића у Травник (Гацко)

0001 Цар честити диван учинио,
0002 У Стамболу своме Цариграду,
0003 Све му лале стале на дивану,
0004 Цара дворе четерест везира,
0005 А авлије баше и спахије,
0006 А код цара сједе два везира:
0007 С десне стране паша Ћуприлићу,
0008 А с лијеве паша Соколија.
0009 Цар честити гледа по дивану;
0010 Вас му свијет рахат на дивану,
0011 До сокола Ћуприлић везира,
0012 А тај везир дертли и кахарли,
0013 Грозне сузе од од очију ваља.
0014 Кад га царе сеир учинио,
0015 Тада царе диван распустио,
0016 Онда царе Ћуприлића пита:
0017 „Лало моја Ћуприлић везире,
0018 Да те питам, право да ми кажеш.
0019 Купих диван за недјељу дана,
0020 Вас ми свијет рахат на дивану,
0021 А ти грозне сузе пролијеваш;
0022 Каква ти је нужда и невоља,
0023 Дај ти своме падишаху кажи.”
0024 Онда зађе Чуприлић везире:
0025 „Падишаху, огријано сунце,
0026 Ја сам теби хизмет учинио.
0027 Једном узех у тебе фермана,
0028 Да сам везир у Бусни поносној,
0029 Па ја Босни и Травнику сиђох,
0030 Везијерство држах у Бошњака
0031 За пунијех седам годин дана.
0032 Све ја купих гроше и хараче
0033 И мирију што се Босне тиче.
0034 Нијесам ти у хазну сипао,
0035 Већ ковао од злата челенке,
0036 Те давао Бошњацим’ јунацим’,
0037 Бошњацима и Херцеговцима,
0038 А дав’о им ћурке и калпаке,
0039 Што ти Босну од краљева бране;
0040 Босна ти је соргуч царевини.
0041 Ја сам скоро хабер прихватио,
0042 Да се твоја Босна забунила,
0043 На тарафе у Босни Бошњаци.
0044 Ако буде још година дана,
0045 Босну ће ти прихватит краљеви,
0046 Па међу се Босну издијелит’.
0047 Не дај, царе, Босне краљевима,
0048 Јер кад пустиш Босну на ћенару,
0049 Не ће веле вакта пролазити,
0050 Отић’ ће ти и Уруменлија —
0051 То су кључи од Стамбола твога.
0052 Ко ти узме сву Уруменлију,
0053 Узеће ти Стамбол Цариграда,
0054 Ти ћеш пртљат Меки и Медини.
0055 Па ми жао твога Цариграда,
0056 Жао ми је Босне на ћенару,
0057 Босне равне и Уруменлије.”
0058 А кад царе зачу Ћуприлића,
0059 Грозне сузе од образа ваља:
0060 „Ћуприлићу моја лало права,
0061 Ја хабера ни писмена немам,
0062 Да се моја Босна забунила.
0063 Али лало, Ћуприлић везире,
0064 Вјерујем ти, што ти мени кажеш.
0065 Хајде лало, до конака сиђи,
0066 Па се, лало, на конаку спремај,
0067 А ја ћу ти ферман начинит,
0068 Ја ти ново везијерство давам
0069 Па ти хајде Босни каловитој,
0070 Те ти види, што се у њој ради,
0071 Ко је моју Босну замутио,
0072 Што се моја Босна забунила.
0073 Узми хазне колико ти драго,
0074 Што учиниш, ни ја питат не ћу.”
0075 Тад Ћуприлић на ноге скочио,
0076 Те под царем пољуби серџаду.
0077 Оде везир до конак свога,
0078 А султан му сједе ферман градит.
0079 Паша спрема себе на конаку.
0080 На Стамболу пуцају топови;
0081 Јер је таки адет од старина
0082 Кад цар шаље на мансуб везира.
0083 А кад осмо јутро освануло,
0084 Ето ти ли царева каваза :
0085 „Ћуприлићу, падишах те виче.”
0086 Ћуприлићу на ноге скочио,
0087 Па га ето цару у одају.
0088 Селам даде, на ногама стаде,
0089 А царе му селам прихватио,
0090 С пенџера му туру-ферман даде.
0091 Ћуприлић се натраг повратио,
0092 Оде везир до конака свога,
0093 Па сигура едбу и ич-аге,
0094 Узјахало стотину каваза,
0095 На стотину арапскијех ата;
0096 У свакога џида у рукама.
0097 Изведоше дванаест једека,
0098 Узја’ везир на алата свога
0099 И велика едба и даира,
0100 И пођоше из Стамбола града.
0101 А изашла факир и фукара,
0102 Селам дава десно и лијево.
0103 Окреће се везир са алата,
0104 Па дозивље свога хазнадара :
0105 Баца паре пјацом и сокаком,
0106 Ет’ везира на Стамбол-капију,
0107 А отален пољем зеленијем,
0108 Што је џада од Уруменлије.
0109 Куд год иде, у Једрену сиђе.
0110 Ту је паша на конак пануо.
0111 На Једрену пукоше топови.
0112 А у јутру јутро освануло,
0113 Па завика татарина царског :
0114 „Ходи амо, сине татарине,
0115 На ти ову бујрунтију моју
0116 Па узјаши коња мензилскога,
0117 Па ти хајде низ Уруменлију,
0118 Право Босни хајде и Травнику.
0119 Кад ти додеш бијелу Травнику,
0120 Преда мој ћеш конак разјахати.
0121 Мети, пери, а клачи одаје,
0122 А простири дибу и кадифу —
0123 Ти распремај конак Ћуприлићу,
0124 Татарине, за недјељу дана.
0125 Када петак, турска џума дође,
0126 Када пођу у џамију Турци,
0127 И ти, сине, у џамију пођи.
0128 Кад клањате у џамији подне,
0129 Ти изађи први из џамије,
0130 Па застави пред џамијом народ,
0131 Док улема најпосл’је изађе
0132 И муфтија Омер ефендија —
0133 Алима га до Стамбола нема,
0134 Већ к’о мене Ћуприлић везира.
0135 Подај њему моју бујрунтију,
0136 Па ти хајде у конаке своје —
0137 Нек он учи и народу каже,
0138 Шта им моја бујрунтија пише.”
0139 Кад татарин бујрумтију прими,
0140 А узјаха коња мензилскога,
0141 Оде татар низ Уруменлију.
0142 Куд год иде, Босни силазио,
0143 До бијела града до Травника.
0144 Пред везирски конак разјахао
0145 И везирски конак отворио.
0146 Мете, пере и клачи одаје,
0147 А простире дибу и кадифу.
0148 Осам здраво дана пролазило,
0149 Док пођоше у џамију Турци.
0150 Петак бјеше, подне учијаше
0151 И татарин у џамију пође.
0152 Молили се Богу по закону,
0153 Из џамије хтјели излазити,
0154 А најпрви царски татарине.
0155 Пред џамијом народ уставио,
0156 Док најпосле хоџе и хаџије
0157 И муфтија Омер ефендија.
0158 Татар дође, па му даде наму —
0159 Оде татар до конака свога,
0160 А муфтија наму прихватио,
0161 Ашићаре, па је проучио,
0162 Па Бошњацим ’вако говораше:
0163 „Браћо моја, од Босне јунаци,
0164 Босну нам је огријало сунце,
0165 Шућур Богу, кад цар за њу знаде.
0166 Ето нама новога везира
0167 Ћуприлића, старог пријатеља.
0168 Већ ме чујте, од Босне јунаци,
0169 Ко је главар, нек се сигурава,
0170 Нека иде Новоме Пазару,
0171 Нека срете Ћуприлића ондје
0172 Ко му хоће пољубити руку.
0173 А ја хоћу књиге начинити,
0174 Низ сву Босну и Херцеговину
0175 И свакоме хабер учинити,
0176 Нек главари иду до Пазара,
0177 Нека срету Ћуприлића ондје,
0178 Нека дођу с њиме до Травника”
0179 На то Турци шућур учинише.
0180 Да је коме стати погледати,
0181 Како иду босански главари
0182 Право џадом до Новог Пазара
0183 На атима и бедевијама.
0184 Кад су дошли Новоме Пазару,
0185 Ту сјахали, па се избројили.
0186 Триста шест и седам главара
0187 По кахвама и по хановима.
0188 Ту су били и два и три дана,
0189 Хала нема Ћуприлић везира,
0190 Јер пространо низ Уруменлију,
0191 Јер он гледа, како стуји народ:
0192 Имају ли зулум од забита.
0193 Кад је једно јутро освануло,
0194 Ал се једна магла отиснула
0195 Од бијеле шехер Митровице,
0196 Док испаде стотину каваза,
0197 На стотину арапскијех ата.
0198 Сваки џиду носи пред везиром,
0199 А за њима Ћуприлић везире,
0200 На алату ату великоме,
0201 На глави му три нишана царска —
0202 Такијех их ни у кога нема.
0203 Кад главари видјеше везира
0204 У коње се јагму учинише,
0205 Па на добре коње узјахаше,
0206 Пред везира у поље сиђоше,
0207 Па му двије суре начинише.
0208 Кад наљезе стотину каваза,
0209 Протјераше коње од мејдана,
0210 А наљезе Ћуприлић везире
0211 Бошњацима божји селам викну,
0212 Па устави ата од мејдана.
0213 Тад Бошњаци њему долажаху,
0214 Сваки њега у скут пољубио;
0215 Он их пљешће по плећима руком.
0216 Тада везир Бошњацима заде:
0217 „Како сте ми, моја дјецо драга,
0218 Шта се тамо у свој Босни ради?
0219 Рађа ли ви љето и година,
0220 Како носи јечам и пшеница?
0221 Близне ли се с јагањцима овце,
0222 Роје ли се пчеле уљаником?
0223 Клањају ли Турци џематиле,
0224 Уче ли ви дјеца у мејтефе?
0225 Пази ли се међу собом народ?”
0226 Свак шутјаше, један говораше:
0227 „Добро нам је љето и година,
0228 Рађа нама јечам и пшеница,
0229 Близне нам се с јагањцима овце,
0230 Роје нам се пчеле уљаником
0231 Сви клањамо добро џематиле,
0232 Уче нама дјеца у мејтефе;
0233 Добро, паша, у цареву здрављу.”
0234 Тада везир говори Бошњацим’:
0235 „Дете дјецо, коње узјашите,
0236 Па босанску игру заметните,
0237 А напун’те сјајне кубурлије,
0238 Прахом самим без олова тешка,
0239 Па нагон’те један на другога,
0240 А гадајте један у другога,
0241 А ја ћу вас сеир учинити,
0242 Док дођемо бијелу Пазару.”
0243 Сад Бошњаци коње узјахаше,
0244 Напунише сјајне кубурлије,
0245 Напунише прахом без олова,
0246 Па босанску игру заметнуше —
0247 Кан’ ти добри коњи у Бошњака.
0248 То везиру врло мило било,
0249 Од весеља грозне сузе ваља —
0250 Велику им дову учинио.
0251 Док су били бијелу Пазару,
0252 Ту разјаха Ћуприлић везире.
0253 На Пазару пукоше топови;
0254 Шенлук чине Ћуприлић везиру.
0255 А Бошњаци у своје конаке.
0256 Ту су они конак учинили,
0257 А у јутру јутро освануло,
0258 Док завика телал у чаршији:
0259 „Ко је Бошњак, Ћуприлић га вич!”
0260 Кад Бошњаци дошли Ћуприлићу,
0261 Сваки њега у скут пољубио;
0262 Сваког паша сједе у одају;
0263 Чибук, кахву, ићрам учини им
0264 Па завика хазнадара свога,
0265 А хазнадар хурче уносио.
0266 Стаде вадит ћурке и калпаке,
0267 А вадити од злата сахате,
0268 Те даривал’ Бошњаке јунаке;
0269 Све дарова, што је тујер било,
0270 Онда везир Бошњацима каже:
0271 „Хајте дјецо, у своје конаке,
0272 С ханџијама бесаб учините,
0273 У руке им пусуле подајте:
0274 Нек донесу моме хазнадару,
0275 Ћуприлић ће за вас трошак платит;
0276 Па дебеле коње сигурајте.
0277 Онда ћемо, дјецо, узјахати,
0278 Да идемо низ Босну поносну.”
0279 Тад Бошњаци у ханове били,
0280 С ханџијама хесаб учинише
0281 У руке им пусуле дадоше —
0282 Однесоше, дали хазнадару,
0283 А хазнадар њима исплатио.
0284 Тад узјаха Ћуприлић везире.
0285 Узјахаше кићени Бошњаци,
0286 Па одоше низ Босну поносну,
0287 Пјевајући и пушкетајући.
0288 Док дођоше бијелу Травнику,
0289 Ту разјаха Ћуприлић везире
0290 И остали кићени Бошњаци.
0291 На Травнику пукоше топови,
0292 Сто топова један за другијем
0293 Ту сву мрку ноћцу преноћише,
0294 Кад у јутру јутро освануло,
0295 Док завика телал кроз чаршију:
0296 „Ко је главар Ћуприлић га виче!”
0297 Тад главари дошли Ћуприлићу,
0298 Ћуприлић им тихо говараше:
0299 „Чујте мене, босански прв’јенци,
0300 Има л’ ико у Босни поносној,
0301 Ја у Босни ја у Херцеговини,
0302 Да ми није итат учинио?
0303 Каж’те ми га на дивану овдје!”
0304 Сваки шути, ништа не збораше
0305 Осим једног босанског главара
0306 Поче главар говорит везиру:
0307 „Има пашо, драги господаре,
0308 У Крајини на широкој Лици,
0309 Бег Мустај бег именом се виче.
0310 Овдје ј’ било до седам везира.
0311 Ником итат није учинио.
0312 Сваки му је татарина спремо.
0313 А сваки му бујрунтију спремо,
0314 Татарима осијецо главе,
0315 Бујрунтије ногама газио —
0316 Хтио није доћи до Травника,
0317 Ни теби га учинити не ће.”
0318 А кад зачу Ћуприлић везире,
0319 То везиру врло жао било,
0320 Па овако сада говораше:
0321 „Ви главари од све Босне равне.
0322 Сваком изун, хајте завичају,
0323 Па гледајте народ и фукару.
0324 Што ти мени о бегу говориш,
0325 Ти ћеш чекат док Мустај бег дође.”
0326 Отален се главари вратише,
0327 А Ћуприлић дивит прихватио,
0328 Мустај бегу бујрунтију пише:
0329 „Бег Мустај бег, муселиме лички,
0330 Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,
0331 Да сам дошо Ћуприлић везире,
0332 Да сам дошу бијелу Травнику?
0333 Ја сам чуо, јесам разумио,
0334 Овдје ј’ седам везирова било,
0335 Сваки ти је бујрунтију писо,
0336 А сваки ти татарина спремо,
0337 Звали су те бијелу Травнику,
0338 Ти нијеси никад хтио доћи:
0339 Татарима осијецо главе,
0340 Бујрунтије ногама газио.
0341 Ето теби татарина мога,
0342 Гдје ти носи моју бујрунтију.
0343 Да си упут бијелу Травнику,
0344 Да инада учинио н’јеси,
0345 И поведи твоје поглаваре,
0346 Хоћу ти их сеир учинити.”
0347 Па је мухур ударио на њу,
0348 Па завика татарина свога:
0349 „На татаре, моју бујрунтију,
0350 Носи бегу на широку Лику,
0351 Подај му је, па се натраг врни.”
0352 А вели му царски татарине:
0353 „Не мој пашо, рад божјега хатра,
0354 Посјећ’ ће ме бег Мустај бег лички,
0355 Остаће ми дјеца на сокаку!” —
0356 „Не бој ми се, сине татарине,
0357 Не ће тебе беже посијећи,
0358 Већ те хоће добро даровати.”
0359 Сад татарин узе бујрунтију,
0360 А узјаха коња мензилскога,
0361 Па он оде низ Босну поносну.
0362 А кад Лици и конаку дође,
0363 Кад авлинска затворена врата,
0364 Пред вратима сједи серхатлија,
0365 Љепши момак од сваке дјевојке:
0366 Црни су га загарили брци,
0367 На њему је ђеисија златна.
0368 За пасом му пушке двије златне,
0369 Златну сабљу држи преко крила;
0370 На прсим’ му три нишана царска.
0371 Препаде се царски татарине,
0372 У страху му божји селам викну.
0373 А момак му подигнуо главу:
0374 „Алећ селам, црни татарине,
0375 Каква имаш шаровита писма.” —
0376 „Серхатлијо, име како ти је,
0377 Ти јеси ли бег Мустај бег лички?
0378 Везирска га бујрунтија тражи,”
0379 А момак му тихо говораше:
0380 „Татарине цара честитога,
0381 Ја нијесам бег Мустај бег лички,
0382 Већ ја јесам Боснић бајрактаре.” —
0383 „О Боснићу, танак бајрактаре.” —
0384 Гдје је теби бег Мустај бег лички?
0385 Тада вели Боснић бајрактаре:
0386 „Татарине цара честитога,
0387 Поглед’ доље низ поље зелено,
0388 Мож’ ли видјет зелена чадора,
0389 Оно ј’ чадор мога господара.
0390 Отишо је на теферич ондје
0391 И одвео триест агалара,
0392 И пет стотин млада Крајишника;
0393 Бију нишан млади Крајишници,
0394 Трче добре ате и парипе,
0395 А сеири Мустај беже лички.
0396 Хајде доље низ поље зелено,
0397 Па ћеш наћи мога господара,
0398 Па му подај писмо од везира,”
0399 Татар коња окренуо свога,
0400 Оде право низ поље зелено,
0401 До чадора Мустај бега дође.
0402 Код чадора седам бајрактара,
0403 Што чувају на чадору врата.
0404 Татарин је коња одјахао.
0405 Бајрактари бегу казиваху:
0406 „Беже лички, ево татарина,
0407 Изун иште, да теби уљезе.”
0408 Бег завика: „Пуштите га амо.”
0409 Татар бегу под чадор униђе,
0410 Селам даде, на ногама стаде;
0411 Сви му Турци селам прихватише,
0412 А најпосл’је бег Мустај бег лички —
0413 Сагну с’ татар пољуби му руку,
0414 Везирску му даде бујрунтију.
0415 Измаче се стаде на ногама,
0416 А Мустај бег узе бујрунтију,
0417 Па је сједе учит ашићаре.
0418 Пошто видје, што му ситна пише,
0419 У џепове утурио руке;
0420 У џепу му четерест дуката,
0421 Све четерест даде татарину,
0422 Па овако њему говораше:
0423 „Хај аферим, сине татарине,
0424 То ја теби муштулука давам,
0425 Што ми хабер Ћуприлића каза.
0426 Ти ћеш са мном ићи на конаке,
0427 Још ћу боље тебе даровати.”
0428 А вели му царски татарине:
0429 „Хвала теби Мустај беже лички,
0430 Вакта ићи на конаке немам.” —
0431 „Хајде сине, бијелу Травнику,
0432 Селам ћеш ми понијет везиру
0433 Ако Бог да у цареву здрављу,
0434 Сахи ћу му до Травника доћи
0435 Са тридесет и три поглавара,
0436 Са мојијех седам бајрактара,
0437 Са двадесет и дв’је буљук-баше
0438 И везирски етек прихватити.”
0439 Татар оде, узјаха мензила.
0440 Пјевајући и пушкетајући,
0441 Он ти сербез до Травника дође.
0442 Онда беже агам’ говораше:
0443 „Сад што ћемо, моји агалари?
0444 Ваља ићи бијелу Травнику
0445 На зијарет Ћуприлић везиру.
0446 Шућур Богу, када к нама дође.
0447 Дете аге, да се самислимо,
0448 Ваља пешћеш понијет’ везиру.
0449 Што ј’ мунасип, да му понесемо?
0450 Онда аге ’вако говораху:
0451 „Понијети доста маџарија.
0452 Младе аге да се порежемо,
0453 Да ми таки пешћеш понесемо.
0454 Ја купимо дибе и кадифе,
0455 Нека простре ћошак и одају
0456 Ја купити ата ја кобилу.”
0457 Један дедо шути у буџаку,
0458 Бијела му брада до силаха,
0459 Све он каблом хладно харчи пиво
0460 Диже главу, па овако зађе:
0461 „Не чудим се тридест агалара,
0462 Већ се чудим Мустај бегу личком
0463 Крупна глава, у њој мозга нема.
0464 Ту пешћеша нема за везира.”
0465 Онда зађе бег Мустај бег лички:
0466 „О Турчине, беже Црничићу,
0467 Шта би реко, да му понесемо?”
0468 Тад Црничић Осман говорио:
0469 „Бег Мустај бег, наше огледало!
0470 Да скупимо једну чету малу,
0471 Дван’ест хиљад’ млада Крајишника,
0472 Млада момка, засукана брка.
0473 Све коњика, пјешца ни једнога,
0474 Да спанемо часом у Котаре,
0475 Гдје но кула дванаест хиљада
0476 И влашкијех седам чардакова —
0477 На сриједи Малишина кула
0478 Ја сам чуо, казују ми људи:
0479 У Малише сестра на чардаку,
0480 Акрана јој у Ћесарској нема;
0481 За цара би царевица била.
0482 Људи кажу, који су гледали,
0483 Када пије воду у маштрафи,
0484 Види јој се низ бијело грлце,
0485 Док јој вода у коталац сађе —
0486 Та би цура за везира била.
0487 Да удримо на бијеле куле:
0488 Неколико посјећ’ поглавара,
0489 Напљачкат се дибе и кадифе,
0490 Накупит се готовине пара,
0491 Ухватити Малишину Јелу,
0492 Па изаћи завичају своме.
0493 Дибом наше куће простријети,
0494 А парам’ се одужити дуга,
0495 Починути неколико дана,
0496 Па ондален коње узјахати,
0497 Па ми сићи бијелу Травнику,
0498 Па везиру поклонит дјевојку —
0499 Неколике са главара главе.
0500 То је пешћеш онаком везиру.
0501 Безир ће нас онда даровати:
0502 Дат нам ћурке, а дати калпаке,
0503 А давати од злата сахате
0504 И даће нам доста маџарија.”
0505 Тад завика бег Мустај бег лички:
0506 „Хај аферим, беже Осман беже!
0507 Бег Осман бег, силан Црничићу,
0508 Баш хоћемо тако учинити.”
0509 Бир рекоше, на ноге скочише,
0510 Оборише зелено чадоре,
0511 Сваки оде до оџака свога.
0512 Не прођоше три бијела дана,
0513 Дван’ест хиљад хазур Крајишника,
0514 Па пођоше сентом и ћенаром,
0515 Док дођоше на границу тврду.
0516 Све по ноћи низ планину равну,
0517 Прије сунца на тврде Котаре.
0518 Поробише седам чардакова,
0519 Посјекоше тридест поглавара,
0520 Док дођоше Малишиној кули
0521 Док бијелу прихватише кулу.
0522 Погину им тридест Крајишника.
0523 Уљегоше у бијелу кулу,
0524 Ко ухвати Малишину Јелу?
0525 Ухвати је Диздаревић Мехо,
0526 Па је баци на сапи дорату.
0527 Отален се повратила војска,
0528 Јера хабер оде низ Ћесарску —
0529 Не смједоше заноћити туде.
0530 Кад се натраг сва војска поврати
0531 До конака Мустај бега личког,
0532 Сваки оде своме завичају.
0533 Ту Мустај бег био починуо,
0534 Од дне до дне, за недјељу дана.
0535 Девето је јутро узјахао,
0536 Су тридесет и три поглавара,
0537 Са својијех седам бајрактара,
0538 Двадест и дв’је младе буљук-баше,
0539 Све коњика, пјешца ни једнога.
0540 Пође соко Диздаревић Мехо,
0541 На сапима понесе дјевојку.
0542 Дан по данак у Травник сађоше,
0543 У ханове коње разјахаше,
0544 Ту су ноћцу преноћили били,
0545 А у јутро рано уранили,
0546 На конаке Ћуприлић везиру,
0547 Најнапријед Мустај беже лички,
0548 За њим тријест и три поглавара
0549 И двадесет и дв’је буљук-баше;
0550 Најпотоњи Диздаревић Мехо,
0551 Он за руку водаше дјевојку.
0552 Оставише седам бајрактара,
0553 Да се не би хила учинила.
0554 Ту везиру приступише Турци,
0555 Везир их је добро дочекао,
0556 Посједа их по одаји редом,
0557 Бега сједе уз десно кољено,
0558 А до њега бега Црничића.
0559 Мехо паши поклони дјевојку.
0560 А аге му поклонише главе;
0561 Паша главе на град опремио.
0562 Тада везир шенлук учинио,
0563 Све са града пуцају топови.
0564 Добро их је везир дочекао:
0565 Све он аге по хановим’ спреми,
0566 А крај себе бега уставио,
0567 С Мустај бегом бега Црничића,
0568 Па их држа цијел мјесец дана.
0569 Он дарова што је с бегом било:
0570 Бегу даде два нишана златна,
0571 Црничићу сабљу заливену,
0572 Меху натраг поврати дјевојку:
0573 „На ти Мехо, лијепу дјевојку;
0574 Хвала теби на твоме јунаштву,
0575 Јер је мени деведесет љета;
0576 Теби двадест и двије године,
0577 А дјевојци седамнест година —
0578 То се двоје може сударити.”
0579 Обоје му дову учинило
0580 И везиру руку пољубило,
0581 Па одоше завичају своме
0582 Везир Босну тахких учинио,
0583 Па и царску задовољи рају
0584 И међу се помирио Турке
0585 И Турцима тембих учинио,
0586 Да народу не чине зулума.
0587 У њој сједје три године дана,
0588 Док је царску Босну поправио
0589 И он Босну добро намножио.