Дижимо школе!
| ←Бранкова жеља | Дижимо школе! Писац: Јован Јовановић Змај |
Дижите школе,
Деца вас моле!
Јер има л’ гора срама и стида
Нег’ своме чеду не дати вида!
Јер ево светлост свету се спрема,
А ваш да пород очију нема!
Дижите школе,
Деца вас моле!
Посејте њиву будућих дана,
Радите на њој са свију страна;
Не жал’те труда – сећајте с’ плода
Ил’ нисте синци српскога рода!
Рани нам треба брзога лека, –
Отвор’те извор сретнија века!
Дижите школе,
Деца вас моле!
Јер брза река поред нас тече,
А ми на брегу наше несреће;
Ко има свести, отуд се клони;
Окати виде, брег нас се рони.
Градимо брода, нема се часа,
Сутра смо жртва бурних таласа.
Дижите школе,
Деца вас моле!
Ил’ нека зине то наше гробље;
А народ наш ће остати робље,
Слепо ће поћи у тај свет бели,
И молит’ мрве да му се удели,
А кад се нашег немара сети,
Само ће знати неоце клети.
Дижите школе,
Деца вас моле!
„Скини ми, бабо, с чела облаке;
Не дај ме, бабо, у просијаке!
Не штеди, бабо, рад добра мога,
Смилуј се, бабо, тако ти Бога!
Јер биће дана, ал’ неће цпехе,
И биће људи, ал’ Срба неће;
Помози, бабо, помоћ’ ћу и ја,
Да српско име јоште просија!“
Дижите школе,
Деца вас моле!
Извор[уреди]
- Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 96
|