Десет заповиједи Божјих

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јован Илић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Десет заповиједи Божјих
Писац: Јован Илић


Јован Илић.jpg

Десет заповиједи Божјих

На Синај, свету гору,
     С пр'јестола сиђе свог
Ко облак у вихору
     Јехова, Господ Бог.

У грому гром се ори,
     Св'јетли се огњен плам,
Тресу се неба двори,
     И Сион, свети храм.

Купина горјет стаде,
     Задркта свијет вас,
Израиљ к земљи паде:
     »Господе, спаси нас!« 

Не дркћи, горо света!
     Што стрепи бр'јег и до?
Не идол овог св'јета,
     Аврамов Бог је то.

И кле се Господ тада,
     Кле се у сину свом,
Из свога рукосада,
     Узвисит вјерни дом.

Мојсеју сада ето,
     Запов'јест даје Он,
Нек хвали име свето,
     И Сихем и Сион!

Запов'јест прва гласи:
     »Ја јесам Господ твој!
Нек Божје име краси,
     Избрани народ мој!«
 
Пред богом шта су бози,
     И Ваал истукан?
Телету златном рози,
     Ероган, Магоган.
 
Идоли, ено, бјеже,
     Господ је жив и јак!
Длијетом Мојсеј реже,
     На плочи свети знак.
 
Купина горјет преста,
     Зан'јеми свети збор,
Облака сјајног неста,
     Јехова оде гор'.
 
А Мојсеј с горе сиђе,
     Захори с' неба свод,
С трепетом Мојсеј виђе
     Аспидин, змијин род.

Израиљ танце води,
     Диго се пљес и јад,
Телету златном годи
     Невјера стар и млад.
  
»Ах, маррон ата!« јекну,
     Па удри плочом гад,
О главу плоча звекну,
     Телету златном сад.

И неста игре клете,
     До б'јеса оде све,
Од једне плоче свете,
     Осташе плоче дв'је.

Напомене[уреди]

  • Ова песма издата у: II рукопис ; С. К. Задруга, књ. 17.

Извори[уреди]

  • Јован Илић: Целокупна дела, страна 253 - 255 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 119 година.