Девојка је туђег братимила:
„Проведи ме кроз четири горе”.
То је туђин за бога примио,
проведе је проз четири горе,
изведе је у поље широко; 5
у пољу се двори белејаху,
кад су били близу белих двора,
посестрима побратима пита:
„Побратиме, чији су ово двори,
и пред дворе ситно коло игра?” 10
Побратиме посестрими збори:
„Посестримо, познаника двори".
„Побратиме, што му коло игра?"
„Посестримо, жени се побратим".
„Побратиме одакле ју води?” 15
„Посестримо, за собом ју води".
„Побратиме, пушка те убила".
„Посестримо, ти ми хећим била".
„Побратиме, обесио ми се".
„Посестримо, о грлу твојему". 20
„Побратиме, изели те вуци".
„Посестримо, твоји бели зуби”.
