Момче моми говори: Бисером се гора сја, моје јагње бијело [1] „Дођ' довече до мене.“ Мома момку говори: „О јуначе, ђаволе! 5 „Ко нас види, рећи ће: „Ено двоје љубљено! „Ено двоје грљено! „А нијесмо здравља ми „Него синоћ и јутрос, 10 „И мислимо довече, „Па и сјутра на вече.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 278.