Двој’ се мило заашиковало,
Једно љето да нико не знаде,
Друго љето свако је сазнао.
Сазнао је и отац и мајка,
Ставило се и отац и мајка 5
Да раставе двоје мило драго,
Да саставе немило недраго.
Драга драгом тихо говорила:
„Створ’ се, драги, ти лепир бијели,
А ја ћу се румена ружица; 10
Лепир лети, пада на ружицу:
Мисле људи, лепир ружу гризе,
А не виде да драг драгу љуби.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 22.
