Дворе гради ага Хасан ага
Дворе гради ага Хасан ага,
Шимлу теше, у позлату меће,
Клинце кује, у срму замаче,
Мердевине од б’јела биљура,
Двору врата од сухога злата, 5
Звекетала од дробна бисера.
Ја какве је дворе саградио,
Још је љепше башчу насадио:
Наоколо туње и наранче,
А у ср'једи жуте лимунове. 10
Кад је ага дворе саградио,
Њему стара бесједила мајка:
„Хајде, сине, да те жени мајка!"
Ал јој вели ага Хасан ага:
„А бога ми, моја мила мајко, 15
Гдје имаде за ме пријатеља,
Ондје нема за ме дјевојака;
А гдје има за ме дјевојака,
Ондје нема за те пријатеља!"
Опет вели Хасан аге мајка: 20
„Ево има сека Алагина,
Ондје има за тебе дјевојка."
Говорио ага Хасан ага:
„Хајде, мајко, како теби драго!"
Кад то чула Хасан аге мајка, 25
Она оде у своју одају,
Зави лице, обуче фереџу,
Она оде стрму низ сокаке.
Кад је дошла Алагину двору,
Без сабаха у двор ушетала, 30
Без селама у горње чардаке,
Уз стотину и три басамака.
Кад чардаку отворила врата,
Али сједи злато Алагино,
На њојзи је ђузен одијело: 35
Обукла је сутмави чакшире
И тозлуке од мрке кадифе,
Опасана мукадемом пасом,
За пасом јој девет самокреса:
Сами крешу, сами ватру дају, 40
Све камење, све драго камење!
Кад угледа Хасан аге мајку,
Дозивало Алагино злато,
Дозивало своју милу мајку:
„Мени, мени, моја мила мајко, 45
Ево дође нака хорјаткиња!"
Кад то чула Хасан аге мајка,
Одмах се је натраг повратила.
Далеко је ага угледао,
Мало ближе пред њу ишетао, 50
Па говори остарјелој мајци:
„Је си л’ ми се, мајко, уморила?
Јеси ли ми злато испросила?"
Све му мајка по истини каза.
То је аги врло мучно било, 55
У њему је срце поиграло
И на срцу бурунџик кошуља,
На кошуљи токали јечерма:
Све му тока о току удара,
А ага је руком притискује. 60
Кад је било вече по акшаму,
Он узима дивит и калема
И хартије књиге без јазије,
Па он пише књигу листанкану;
Једну пише, на вјетар је баца; 65
„Не нос', вјетре, књиге ни јазије,
Већ памећу Алагина злата,
А све за мном, агом Хасан агом!"
Другу пише, на воду је баца:
„Не нос', водо, књиге и јазије, 70
Већ памећу Алагиног злата,
А све за мном, агом Хасан агом!"
Кад је било око пола ноћи,
Неко куца халком на вратима!
Говорио ага Хасан ага: 75
„Ко то куца халком на вратима?"
Говорило злато Алагино:
„Отвор' врата, ага Хасан ага,
Отвор’ врата, однесе ме вјетар!"
Ал то ага хаје и не хаје. 80
Опет вели злато Алагино:
„Отвор' врата, ага Хасан ага,
Отвор' врата, однесе ме вода!"
Отвори јој ага Хасан ага,
Отвори јој обадва каната, 85
Па говори Алагину злату:
„Сагни главу, Алагино злато!
У теби је поголема глава,
А у мене помалена врата."
Ал говори Алагино злато: 90
„Немој мене више прекорити,
Нећу никад млада говорити."
Кад то чуо, ага Хасан ага,
Узе злато за бијелу руку
А вјенча је себи за љубовцу. 95
