Две ране

Две ране Писац: Момчило Настасијевић

Две ране

---

Убод ли,
то буја убиству,
то љубим.

Врео врх мачу
зажуди до балчака у тело.5

Јер и кроз рану,
и тише тим,
призивљу се бити.

Ал’ две се отворе.
Преболи те зададох,10
моја без пребола, брале.

Јер је тихо саткана душа,
на тише брдо уводиле
прозирне руке.

За ожиљком се15
у видање прикраде,
бледа видарица без наде.

Ал’ каже ми се долина.
Ромори што је шкргут овде зуба.
Тихо се тамо сјаранило20
што се крваво мрзи овде и љуби.

Нема за мене биља овде доле.

---

Извори

• Момчило Настасијевић: Сабрана дела, Књига прва, Поезија, Дечије новине и Српска књижевна задруга, страна 38.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 84 године.