Два се млади' договарав
Јутре рано да бегају,
Јутре рано, пређи слунца.
Прислуша ги стари деда,
Стари деда, бела брада. 5
Па подрани стари деда.
Трипут чукну, двапут викну:
„Бре искачај, мала момо,
Да бегамо куде знамо!“
Па искочи мала мома, 10
Увати гу стари деда.
Девет дела преврљише,
Т’г га мома упознала,
Што је деда, бела брада.
Па говори мала мома: 15
„Стој, почекај, младо момче,
Заборави ред дукати!“
„Ајде, ајде, мала момо,
Неје деда за превару,
Но је деда за девојче.“ 20
Па говори мала мома:
„Створићу се бел босиљак,
Бел босиљак у градине,
Само нећу твоја бити!“
„Моја ће си, мала момо, 25
Створићу се криво јаре,
Урипнућу у градине,
Прегризаћу бел босиљак,
Па ћеш, момо, моја бити!“
Проговара мала мома: 30
„Нећу деду белу браду,
Створићу се мрена риба,
Мрена риба у бел’ Дунав,
Само нећу твоја бити!“
Па говори стари деда: 35
Створићу се голем сома,
Прогутаћу мрену рибу,
Па ћеш, момо, моја бити!“
Певач, место записа и напомена
Н. Денић, из Бабичког
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 306-307.
