Два погледа

Два погледа Писац: Славко Перошевић

 ДВА ПОГЛЕДА

Сусрела се два погледа,
Крв у жиле од њих трне,
Монтенегро — Милов стоји,
Наспрам српске Горе Црне.

Сусрела се два погледа,
Оба кано челик чврста.
Пиштољ, значка и лисице,
Наспрам часног стоје крста.

Два свијета различита,
Без страха се мушки гледе’.
Ту пред силом храбро стоји,
Христов војник, браде сједе.

Гледају се нетремице,
Без ријечи и без збора.
Драго стоји ту' што хоће.
Горан стоји ту' што мора.

Један другог посматрају,
Ко’ орлови сурих крила.
Свако свога чува цара,
Драго Христа, Горан Мила.

Један брани са поносом,
Симбол вјере и распећа.
Други режим и тајкуне,
И њихова предузећа...

Иза једног, стоји Сорош,
И његова моћна банка.
Док другога са небеса
Дух Вукотић бодри Јанка.

И кликће му као некад,
На крвавој Бојној Њиви:
„Имао се родит’ рашта
Онај који вјечно живи”!

„Држ' се Драго”, глас Сердарев,
Одлијеже са висине:
— Кукавица сто пут мрије,
Јунак само једном гине.

Преци твоји, за тебе се
У небеском царству моле
Са тобом су Марко, Пеко,
Са тобом је Сердар Јоле.

Немој поглед спуштит’ к' земљи,
По цијену свог живота!
Држ' се храбро браниоче,
Српске вјере и ћивота!

(јануар 2020.)