Кад Мориће пофаташе
и у град их поведоше
уз Коваче одведоше.
Кад су били над Ковачи
обазре се Морић Ибро, 5
па говори Морић Ибро:
„Латинлуче, дуг ли ти си,
лијепа Ано, лијепа ти си.
Доста си ме послужила
од душмана сачувала, 10
сад ти идем погинути!"
Обазре се Морић Пашо:
„Ат-мегдану, дуг ли ти си,
лијепа Савко, лијепа ти си,
доста си ме послужила, 15
од душмана сачувала
сад ти идем погинути!”
Два Морића одведоше,
и у град их затворише.
Кад им чула стара мајка, 20
она трчи кроз чаршију,
без фереџе, без јашмака,
боснога, гологлава.
Сузе рони, косе чупа.
Она иде Диздар-аги: 25
„Диздар-ага, господаре,
пусти мени до два сина,
до два сина, два Морића!"
Говори јој Диздар-ага:
„Ајд’ отален, стара мајко! 30
Када буде по јацији
и кад чујеш до два топа,
пустићу ти до два сина!"
Она мисли: истина је.
Иде стара своме двору. 35
Када било по јацији
и пукоше до два топа,
посјекоше два Морића.
Опет трчи стара мајка,
па се моли Омер-паши: 40
„Омер паша, господару,
пусти мени до два сина!"
Говори јој Омер паша:
„Ајд отален, стара нено,
ето тамо на Бенбаши 45
наћи ћеш ти до два сина!"
Кад то чула стара мајка
досјети се јаду своме.
Она цикну као гуја:
да с' посјекли два јој сина. 50
Оде кући кукајући,
и издану тужна мајка.
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 215-216.
