Дванаести час/2

Друга појава

Друга појава

МИХАИЛО СИЛАЂИЈА и ПРЕЂАШЊИ

ЈЕЛЕНА
Лаж.
ЈЕЛАЧА
(Спазив Михаила, задуби се у књиге.)
СИЛАЂИЈА
(улази из ходника)
Госпођо, чу ли шта се догађа?
Турчин пред градом с четама стоји.
Неспремна наша војска се буни.
Последње дане наша власт броји.
Шта да се ради? Народ се диже
Освету тражи, бискупе пљује.
Руља с оружјем пред двор већ стиже,
За обећања неће да чује.
Народ сав бесни и крв нам тражи,
Анñеловића хоће да свети;
На сабљама ће све нас разнети,
Да свој губитак тиме ублажи.
ЈЕЛЕНА
Па шта би хтела та гомила сад?
Пре три месеца води га пред суд,
Сад да га свети! (Ту се леди ум,
Јер тако чини само човек луд!)
Анñеловића стотина кад би
Била, ја бих их повешала све,
Да свирку праве по свршеној свадби,
Један по један да на коцу мре!
(Снажно заповедајући.)
Војводо, краља и земљу брани!
Са нашом круном своју брани част!
(Страсно, сасвим мазно.)
Михаље!
(Све) су војводе на (мојој страни)
А ТИ нада мном само имаш власт.
СИЛАЂИЈА
(Уздршће; хоће да је загрли. Јелача хукне и заузне званичну позу.)