Да сам
На сред села јабука зелена,
Тој јабуци нико не долази,
Окром једна прошена девојка,
И она јој тихо проговара:
„Ој јабуко, једне ли смо среће,
„Свак' те бере, за свакога ниси,
„Свак' ме проси за свакога нисам.
„Мене просе троји просиоци:
„Једни просе из Босне поносне,
„Други просе из Херцеговине,
„Трећи просе из села комшије.
„Мајка даје у Босну поносну,
„Браћа дају у Херцеговину,
„А у село ни браћа, ни мајка.
„Да сам ружа, ја бих с' пресадила
„У комшијском новом винограду,
„Да ме бере момче комшиоче,
„Да ме меће у недра до срца;
„Да сам бисер, ја бих се просула
„Око бела двора комшијскога,
„Да ме купе снахе комшијнице,
„Да ме нижу на зелену свилу,
„Да ме носе око грла бела.“
Извор
[уреди]Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 45.