Да погледам преко кола,
Ђе мој соко друге гледа.
Нека гледа, не догледа,
Нека мами, не домами,
Док ја одем своме двору, 5
Своме двору бијеломе,
Те с’ обучем и накитим,
Те ја одем у те стране,
Те наберем сваке траве,
И онога самокаса 10
Сам ће за мном докасати,
На вратима заплакати,
На пенџеру уздахнути
Уздах ће се Богу чути
Богу ће се сажалити, 15
Те нас двоје саставити.
Забиљежили:
В. Стакић и Ђ. Марковић
Референце
Извор
Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 92.
