Бегемина шета по бијелу двору;
Оја, оја, оја! Бегемино моја![1]
Дај ми је дер, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад фесића нема?
Фесак ћу јој купит', Бегину ћу љубит'. 5
Бегемина шета по бијелу двору;
Дај ми је дер, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад дуката нема?
Дукат ћу јој купит', Бегину ћу љубит'.
Бегемина пета по бијелу двору; 10
Ах дај ми је, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад ђердана нема?
Ђердан ћу јој купит', Бегемину љубит'.
Бегемина шета по бијелу двору;
Eј дај ми је, мајко, за вјерене љубе. 15
Како ћу је дати, када кавад нема?
Кавад ћу јој купит', Бегину ћу љубит'.
Бегемина шета по бијелу двору;
Eј дај ми је, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад појаса нема? 20
Појас ћу јој купит', Бегемину љубит'.
Бегемина шета по бијелудвору;
Eј дај ми је, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад пашмага нема?
Пашмаг' ћу јој купит', Бегину ћу љубит'. 25
Бегемина шета по бијелу двору;
Eј дај ми је, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад менђуша нема?
Менђуш' ћу јој купит', Бегинућу љубит'.
Бегина се шета по бијелу двору; 30
Eј дај ми је, мајко, за вјерене љубе.
Како ћу је дати, кад прстена нема?
Прстен ћу јој купит', Бегемину љубит'.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 292-293.
