[Дана болна лежи, че да умре]
Дана болна лежи, че да умре,
Дану никој, леле, не верује,
ни свекрва, леле, ни јетрва,
ни Данине, леле, миле з’лве.
Којто Дану, леле, да верује, 5
па и он га, леле, тува нема,
отиш’л је, леле, на далеко,
на далеко, леле у Совију.
Т'м’н стиже, леле, у Совију,
абер стиже, леле, Дана болна, 10
Дана болна, леле, че да умре.
Т'м’н покараше, леле, Дану,
те ђу срете, леле, млади војно,
и он им се, леле, јако моли,
и он им, леле, пијан капу стура: 15
„Ја одвите виа, леле, белу Дану
да ђу видим, леле, т’нку снагу,
да ђу видим, леле, гајтан веџе,
да ђу видим, леле, медна уста,
медна уста, леле, нељубена!“ 20
(баладична)
