ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ
Огњевито сунце
Весело је сјало
Крај пелена цвеће
Миром мирисало;
Зелено је било
У горама грање,
Орило се славно
Славујско певање;
Лаки поветарац
Куп'о се у води —
Пролеће је било,
Кад ме мајка роди.
Од пелена горка
Добио сам јада,
Од зелених грана
Добио сам нада;
Цвеће ми је дало
Нежна осећаја,
Мирни поветарац
Суза, уздисаја;
Кад ме своји зраци
Први пут целива,
Сунце ми је огња
Поклонило жива,
А тичице мале
Песама ми дале.
Здраво, гране, што ми
Поклонисте нада,
И горки пеленче,
Што ми даде јада!
Здраво, поветарче,
Што ми даде ваја,
Здраво, цветку, што ми
Даде осећаја!
Здраво, сунце јарко,
Што ми даде плама,
Трипут здраво биле
Ви тичице мале,
Лаганих песама
Које сте ми дале!
Та песмице ситне,
Песме моје мдаде,
Пуне слатка миља,
Пуне лепе наде,
За тили тренутак
Походе ми драгу,
Још к'о роса ситна
На љубицу благу,
Попадају лепо
На меке јој груди,
Декоја се од њи
И на врат усуди,
А девојка — пуста!
И на слатка уста.
А једна ће дотле
Да моли и гуче,
Док се и у срце
Драге не увуче,
А кад се увуче
Моћи више не ће
Да другога љуби
Лепо моје цвеће!
