Братац сеју под шатором љуби,
Сеја брату тихо говорила:
"Мислим, брате, добро бити неће,
Нешто мени свилен појас расте -
Већ ми ајмо у незнану земљу;
Ко нас види, познати нас неће,
Ко нас позна, за нас знати неће."
Куд су прошли кроз зелену траву,
За њима је трава повенула;
Куд су прошли кроз гору зелену,
За њима се гора посушила!
