Грга Антунић удара на Радућ
0001 Пиће пију два силена бана
0002 У Задарју граду бијеломе,
0003 Једно побро од Задарја бане,
0004 А друго је од Новога бане,
0005 А уз њиха узвишна господа
0006 Капетани и млади сердари,
0007 А уз бана сједи Задарскога
0008 Бајрактар му Грга Антунићу,
0009 А уз бана сједи новљанскога
0010 Бајрактар му Пушкар Лајцманину.
0011 О свачем су еглен заметнули,
0012 Понајвећима од ашиковања.
0013 Ја шта рече од Новога бане,
0014 „Мој акрану од Задарја бане,
0015 Дедер мени тражи дивичицу,
0016 Да оженим бајрактара свога,
0017 Бајрактара Пушкар Лајцманина.
0018 Тражи мени вридну дивичицу,
0019 Јербо имам вридна бајрактара,
0020 Да га бољег у Новоме неја.“
0021 Када бане очу од Задарја,
0022 Па он вели новљанскоме бану;
0023 „Мучи бане немој будалити,
0024 Шта ми фалиш Пушкар Лајцманина,
0025 Каква имам вридна бајрактара,
0026 Свог сестрића Гргу Антунића,
0027 Скоро Грга војску саставио,
0028 Сишо с војском до Гламоча била
0029 Уфатио бега Јакрилића
0030 И његова врана од мејдана
0031 И довео тридесет сужања,
0032 Све их тријест врго у тавницу,
0033 И довео триест дивојака
0034 Мегју њима младу невистицу,
0035 Невистицу Алибеговицу,
0036 Још јој није ни крна панула,
0037 Ни са ногу, ни са били руку;
0038 Ено њиха у високој кули;
0039 Грга јаше врана Јакрлића,
0040 Вавик Грга по мејхани хода.
0041 Јакрлића по мејхани вода,
0042 Грга пије а Јакрлић служи.
0043 Дајдер тражи мени дивичицу,
0044 Да оженим Гргу Антунића“.
0045 Диже главу Грга Антунићу,
0046 Па он вели бану Задарскоме:
0047 „Мој ујаче од Задарја бане,
0048 Ја сам сишо до Гламоча била,
0049 И извео шездесет сужања,
0050 И извео бега Јакрлића,
0051 И његова врана од мејдана,
0052 Каква врана у Турчина неја.
0053 Кад сам сишо до Задра нашега,
0054 Ја се дајко закл’о код олтара,
0055 Да се Маром оженити нећу,
0056 Већ Туркињом из земље Турчије,
0057 Од Радуча Кумалића Ајком.
0058 Ја ћу себи војску покупити,
0059 Ти ћеш мени у сватове поћи,
0060 Кум ћеш бити мени уз дивојку,
0061 А прикумак од Новога бане.
0062 А дивер ће Пушкар Лајцманине“.
0063 Ја шта рече од Задарја бане:
0064 „Тамо т’ ујак у сватове неће!
0065 Ја сам једноч покупио војску
0066 Па сам сишо до Плоче камене,
0067 А до куле Плочанин Алаге,
0068 Јер сам и ја сишо на Турчију.
0069 Ја сам био са памети сишо,
0070 Па се накан оженити био,
0071 А са сестром Плочанин Алаге,
0072 Ја сам силну војску саставио,
0073 Сишо с’ војском до Плоче камене,
0074 Туј је мене срећа послужила.
0075 Туде не би Плочанин Алаге,
0076 Алагину кулу поробисмо
0077 И његову сестру заробисмо,
0078 Ми од Плоче војску отискосмо,
0079 Кад сигјосмо до пољане равне
0080 Ја сам туде уставио војску,
0081 И попео свилене чадоре.
0082 Мало вриме ни дуго не било,
0083 Уз поље се хрти помолише,
0084 Два се одма хрта помолише,
0085 Ми рекосмо хрти Алијини.
0086 Допадоше хрти до логора,
0087 Вавик хрти по логору скачу,
0088 Вавик сестру Алагину траже.
0089 Мало вриме за дуго не било,
0090 Помоли се на алату Але,
0091 А за њиме Лика и Удбина,
0092 Ударише нама и чадору.
0093 Види Але, наћера алата,
0094 На логор ми Але ударио.
0095 Ашићаре Алу дочекасмо,
0096 Ал’ залуда што пушке пуцају,
0097 Кад од Але зрње одскакује.
0098 Он допаде до чадора мога,
0099 Ја се бјеше њега поплашио,
0100 Па ја падо до ђогата свога,
0101 Да узјашем дебела ђогата,
0102 Да ја бјежим до Новога свога.
0103 Покрај мене ударио Але,
0104 У руци му топуз од челика;
0105 Ја бијаше дошо до ђогата,
0106 Истом бјеше да узјашем ђогу,
0107 Мене Але удари топузом,
0108 Растави ме од ђогата мога,
0109 Па ме Але са алата пита:
0110 Ђе је глава Задарскога бана,
0111 Непознаде мене пред чадором.
0112 Ја му слага и закле се криво,
0113 Да је бане Задру побигнуо,
0114 Кад то Але очу на алату,
0115 Он ме даље нешће ударати,
0116 Већ проћера бијесна алата,
0117 Сестру Злату уграбио Але,
0118 Па је за се на алата баци,
0119 Ја узјаха бијесна ђогата,
0120 И то би ти мала шала била,
0121 Помоли се Влахињић Алија,
0122 А бајрактар Плочанин Алаге.
0123 Кад ме Але види пред чадором,
0124 Он познаде мене пред чадором,
0125 Он на мене наћера алата,
0126 Ја побиго Задру леденоме,
0127 А Влахињић наметну алата
0128 С’ћеро ме је Задру на капију
0129 Ту је мени срећа пресвитлила,
0130 Брз ми се је ђогат догодио,
0131 Те сам њему у Задар умако.
0132 Још ми вели Влахињић Алија,
0133 Бјежи бане Бара те штенила,
0134 Ти се фали код Задра ледена,
0135 Ти се мореш пофалити бане,
0136 Да си мени у Задар умако.
0137 Ал ако ће од Задарја бане
0138 Ја ћу боље ата нахранити,
0139 Боже ми се с-тобом потрефити,
0140 Вратићу ћу ти шалу за срамоту,
0141 Па сам реко Грга Антунићу.
0142 Да с Турцима четовати нећу“.
0143 Онда вели Грга Антунићу:
0144 „Ја те бане ни молити нећу!“
0145 Па он вели Новљанину бану:
0146 „Хо’ш ми бане у сватове поћи?“
0147 А вели му од Новога бане:
0148 „Аја Грга, од тог фајде неја,
0149 Ја ти тамо у сватове нећу,
0150 Поред Ајке сестре Кумалића;
0151 Јер ти знадеш Грга Антонићу,
0152 Да у Ајке има муштерија.
0153 Добро знадеш Влахињић Алију,
0154 И његова Плочанин Алагу,
0155 Алага је Ајки муштерија,
0156 Још ти знадеш Мујина Халила,
0157 И Халил је Ајки муштерија.
0158 Па ти знадеш Диздарева Меху,
0159 И Мехо је Ајки муштерија.
0160 Па ти знадеш Грдановић Меху,
0161 И тај Ајки јесте муштерија,
0162 Не говори непристали ричи;
0163 Извршити, које кадар ниси;
0164 Свачије су ричи летилице.
0165 Хоћеш сићи на широку Лику,
0166 Ајкине ће чути муштерије,
0167 Хоће тебе на мејдан позвати“.
0168 Кад те Грга разумио ричи,
0169 Па он вети Новљанину бану;
0170 „Чули мене од Новога бане,
0171 Ево ти је вира од менека,
0172 Ја ћу чисто до Радуча сићи,
0173 Ја ћу Радуч бутум похарати,
0174 Похарати ватром попалити.
0175 Кумалића кулу упалити,
0176 И сестру му Ајку уфатити,
0177 Ја с’ не бојим Лике и Личана,
0178 Ја вас нећу ни молити бане.“
0179 Па он викну Пушкар Лајцманина:
0180 „Побратиме Пушкар Лајцманине,
0181 Хо’ш ли мени у сватове поћи?
0182 Ти састави силовиту војску
0183 Побратиме шест пуних хиљада,
0184 Шест ћу и ја подигнути побро,
0185 Нама доста дванаест хиљада,
0186 Ми моремо Радуч похарати.“
0187 Види влаха Пушкар Лајцманина,
0188 Ђе он Грги рече у пивници,
0189 Да ће Гргом до Радуча сићи.
0190 Све то слуша беже Јакрлићу,
0191 Ја шта беже рече у мејхани:
0192 „О копиле Грга Антунићу,
0193 Што говориш непристале ричи,
0194 Које ниси кадар извршити.
0195 Зар су за те господске дивојке?
0196 Ако чује Кумалић Мујага,
0197 Он ће теби сићи до Задарја,
0198 Пред Задром те на мејдан зовнути,
0199 За те ричи џевап учинити.“
0200 Кад то Грга очу у пивници,
0201 Јакрлићу силу одвезао;
0202 Како га је лахко ударио,
0203 Два му зуба здрава полетише
0204 А четири у јаду осташе,
0205 Два му млаза крви ударише.
0206 Онда викну од Новога бане:
0207 „Јаваш, јаваш Грга Антунићу!
0208 Чуј ме Грга то није јуначки?
0209 Тући бега руку савезани.
0210 Одриши му од рамена руке,
0211 Па му подај посиклицу криву,
0212 И пусти га до коња гаврана,
0213 Па га удри силом пред беглуком,
0214 Ко би т’ реко да си мушка глава.“
0215 Застиди се Грга Антунићу,
0216 Па он узе бега Јакрлића,
0217 Одведе га до бијеле куле,
0218 Отвори му од тавнице врата,
0219 Па га Грга за јаку зграбио,
0220 Баци Грга бега у тамницу,
0221 Још му Грга веил Антунићу;
0222 „Ево т’ вира моја од менека,
0223 Да ћу силну покупити војску,
0224 Сићи с војском до Радуча била,
0225 И извести Ајку Кумалића.
0226 Кад изведем Кумалића Ајку,
0227 Па код Задра заметнем весеље,
0228 Ја ћу тебе извест’ из тамнице,
0229 Све ћу пушћат сужње из тамнице,
0230 Пушћати их без паре динара,
0231 Тебе беже на колац дигнути,
0232 Ђе ти гледа твоја јауклија,
0233 Јауклија Кумалића Ајка.“
0234 Сад затвори бега у тамницу,
0235 Дочека га тридесет сужања,
0236 Уфатише бега у тамници.
0237 Да не било тридесет сужања,
0238 Па да бега уфатили нису,
0239 Како га је Грга отиснуо,
0240 Сатро би се беже по ледини.
0241 Када беже паде у тамницу,
0242 Оде Грга кули и авлији,
0243 А зацвили беже Јакрлићу.
0244 Сад нек цвили беже Јакрлићу,
0245 Усобице три бијела дана
0246 И четири ноћи страховите.
0247 Кад четврто јутро освануло,
0248 Бег подвикну грлом у тамници:
0249 „Јели мајка родила јунака,
0250 И сестрица брата одњихала
0251 На чистоме дивојачком крилу,
0252 Који би ме овдје послушао,
0253 Да ми књигу снесе на Удбину,
0254 А на руке Лики Мустајбегу.“
0255 Кад то чуше сужњи у тамници,
0256 Сваком сужњу сузе ударише,
0257 Који би се књиге префатио,
0258 Тај неморе књиге префатити,
0259 Јер неморе изаћ из тамнице,
0260 Јер је Грга врата претворио.
0261 Опет беже у тамници викну:
0262 „Јели мајка родила јунака,
0263 Да ми књигу снесе на Удбину.
0264 Дао би му двиста маџарија!“
0265 Док га њеко из авлије викну:
0266 „О чујеш ме беже Јакрлићу,
0267 Дај ти мени књигу шаровиту,
0268 И дај мени двиста маџарија,
0269 Ја ћу књигу снити на Удбину,
0270 А на руке Лики Мустајбегу.“
0271 Кад то очу беже Јакрлићу,
0272 Па он викну из ледна зиндана:
0273 „О чули ме момак у авлији,
0274 Хоћеш ли ми тврду виру дати,
0275 Да ћеш књигу снити на Удбину,
0276 А на руке Лики Мустајбегу?“
0277 А вели му момак у авлији:
0278 Хоћу беже обадва ми свита,
0279 И нећу те беже преварити,
0280 Само дај ми двиста маџарија.“
0281 Кад те беже ричи разумио,
0282 Па он момку вели из тавнице:
0283 „Ја Бога ти момак јабанџија,
0284 Дај ти мени у авлији кажи,
0285 Како ли се по имену вичеш?“
0286 А вели му момак са авлије:
0287 „Јеси л’ чуо беже Јакрлићу,
0288 Ја сам беже Моружинов Симо,
0289 Што ја своје дајем Котаркиње
0290 Сестре дајем, женим побратиме.
0291 Ја ожени побратима свога,
0292 Побратима Ђулић бајрактара,
0293 А са сестром Јелом Коњевића;
0294 И ожени Диздарева Меху
0295 С-липом Аном бана Задарскога.
0296 Још ожени Мују Кладушкога,
0297 С-липом Јелом Сењског капетана.“
0298 Када беже очу у тавници,
0299 Па он Симу из тамнице викну:
0300 „Ти ли си то Моружиновићу!
0301 А чули ме Моружиновићу,
0302 Дај ти мени књиге без јазије,
0303 И дај мени мурећефа црног.
0304 Да напишем књигу шаровиту.“
0305 Одмах Симо бега послушао.
0306 Оде Симо кули и авлији,
0307 Па он књиге бегу добавио.
0308 Кад бег књигу од Симе примио,
0309 Књигу пише беже у тамници:
0310 Ето беже књиге од менека,
0311 Добро чувај Радуч на ћенару,
0312 Јер ће Грга на њег ударити,
0313 А Мујаге код Радуча неја,
0314 Отишо је до Стамбола била.
0315 Кад је таку књигу направио,
0316 Он повикну сужње у тамници:
0317 „Чујете ли тридесет сужања,
0318 Дајте сужњи да се сакупимо,
0319 Да ми Сими дамо маџарије,
0320 Дајте браћо стотину дуката
0321 Сам ћу дати стотину дуката!“
0322 То је бега послушало друштво,
0323 Саставише двиста маџарија,
0324 Завезаше у риду дукате,
0325 Убацише књигу и дукате.
0326 Бег избаци књигу и дукате
0327 Када Симо прими маџарије
0328 И са њима књигу шаровиту.
0329 Да видимо Моружиновића,
0330 Када књигу и дукате прими
0331 Па отишће од тамнице Симо,
0332 Право кули сиде и авлији,
0333 Опрема се Моружиновићу.
0334 Кад се Симо спреми у одаји,
0335 А добро се Симо опремио,
0336 Па он спаде у каштељ алату,
0337 Он опреми ата на јаслама
0338 Из подрума изведе алата,
0339 Изведе га на капију Симо.
0340 Он за собом врата притворио,
0341 А алата поклопио свога,
0342 Ах добар му алат од мејдна.
0343 Када Симо од Задра отишће,
0344 Нитко незна у Задру ледену,
0345 Да ће Симо на Удбину равну.
0346 Симо тежи каменој Удбини,
0347 Докле изби на међу цареву,
0348 Далмацију земљу оставио,
0349 А у личку земљу ускочио.
0350 Гази брда а гази долине,
0351 Помоли се пољу Удбинскоме,
0352 У по поља искочио Симо,
0353 Отален се види до беглука,
0354 Ал пун беглук лички набодица.
0355 У врх сјео Лика Мустајбеже,
0356 Лика гледа џаму и пенџеру,
0357 У по поља Симу опазио,
0358 Па он грлом бијелијем викну:
0359 „Дјецо моја у беглуку моме,
0360 Какво влашче јаше на алату,
0361 Ја га бели познати не могу?“
0362 Кад то чуше личке набодице,
0363 Сви на пенџер главе наслонуше,
0364 Нико Симе познати неморе,
0365 У том Симо доскака алата,
0366 Пред беглуком одсиде алата,
0367 Нит’ га вода нит’ га коме даје,
0368 Забаци му дизгин на јабуку,
0369 Сам се алат поче окретати.
0370 Симо паде беглуку на врата,
0371 Па агама божју помоћ викну,
0372 Аге њему бога одпримише.
0373 Симо стаде у беглук мејхани.
0374 Ја шта рече Глумац Османага,
0375 Турски вели Лики у беглуку:
0376 „Види Лика влаха у беглуку.
0377 Какве су му пушке за појасом,
0378 А каква му добра ђеисија,
0379 Добар му је алат од мејдана.“
0380 Све то слуша Симо у беглуку.
0381 Знаде Симо турски говорити,
0382 Па он викну у беглук мејхани:
0383 „Фала вама аге у беглуку,
0384 Сваком фала данас у беглуку,
0385 А не фала Глумац Османаги,
0386 Који би ме главом раставио,
0387 А за моја два пара пушака,
0388 И за моје везене аљине.
0389 И за мога бијесна алата.“
0390 Али ћути Глумац Османага:
0391 „Пусти мене до алата мога,
0392 Пуне су ми хегбе на алату,
0393 Османага жути маџарија;
0394 А свежи ми у рамену руке,
0395 Ако мене згубиш на Туркији.
0396 Од банова нитко знати неће,
0397 Ја се ага замучио нисам,
0398 Нисам бега дошо уходити,
0399 А нисам се дошо придворити,
0400 Већ сам књигу снијо од Задарја.
0401 Па се Симо у џепове фата,
0402 Бегу даде књигу шаровиту.
0403 Када беже књигу прегледао.
0404 Извидио што му књига каже,
0405 Онда беже викну у беглуку:
0406 „О Личани дицо моја драга,
0407 Ова књига од Задра ледена,
0408 Од нашега бега Јакрлића
0409 Шта нам беже из тавнице пише:
0410 Да чувамо Радуч на ћенару,
0411 Да ће на њег Грга ударити,
0412 Ударити па га поробити,
0413 Уфатити сестру Кумалића,
0414 Да се хоће оженити с-њоме.
0415 Сад што ће мо дицо у беглуку?
0416 Да упустим Кумалића Ајку
0417 Шта би реко Кумалић Мујага,
0418 Да сам њему упушћо дивојку?
0419 Ја је дицо упустити нећу,
0420 Сад ћу дицо војску покупити,
0421 Па ћу свести војску до Радуча,
0422 И чувати Радуч на ћенару,
0423 Док не дојде Кумалић Мујага.
0424 Туде Сава на ноге скочио,
0425 Да он Задру иде леденоме,
0426 Бег Симици даде попутбину.
0427 Кад видише аге у беглуку,
0428 Да му беже даде попутбину:
0429 Туде аге не би ни једнога,
0430 Да Симицу није даровао.
0431 Саста му се стотину дуката,
0432 А Симица добро зафаљује,
0433 Оде Симо Задру леденоме.
0434 Да видимо Лике Мустајбега,
0435 Како беже војску саставио;
0436 Он књигама војску покупио.
0437 Кад подиже Лику и Удбину,
0438 Оде беже до Радуча војском,
0439 Беже војском лежи код Радуча,
0440 Сав је Радуч у хајку узео.
0441 Да видимо Грге Антунића,
0442 Како војску купи по Задарју,
0443 Шест хиљада саставио друга,
0444 С-њиме побро Пушкар Лајцманине,
0445 И он диго од Новога друштво,
0446 Шест хиљада саставио друга.
0447 Кад се војске обе саставиле,
0448 Има војске дванајест хиљада.
0449 Грга војском крену до Радуча
0450 Још он не зна у Задру леденом,
0451 Да га беже чека код Радуча
0452 Види Саве Кумалића слуге,
0453 Он по ноћи изјаха зекана,
0454 Добра зечка Кумалић Мујаге,
0455 Из Радуча ишћера зекана.
0456 Види Саве старог копилета,
0457 Ђе окрену агина зекана,
0458 Окрену га Задру леденоме,
0459 Он остави агу Кумалића,
0460 А ускочи Грги Антунићу.
0461 Када Саво паде на пољане.
0462 Ђе је међа царска и ћесарска,
0463 Кад погледа Сава са зекана,
0464 Кад пољане ватра претиснула,
0465 Јер је Грга сишо на пољане,
0466 На пољани конак учинио,
0467 Па је војска ватре положила.
0468 Грга чадор себи разапео,
0469 Па он сједи под својим чадором
0470 Својим побром Пушкар Лајцманином
0471 Када Саво доћера зекана,
0472 До чадора Грге Антунића,
0473 Пред чадором одседе зекана,
0474 Па он Грги под чадор унигје.
0475 Види Саве слуге Кумалића!
0476 Бога назва Грги полетио
0477 И Гргину руку пољубио,
0478 Док приступи Грги Антунићу,
0479 Трипут пред њим земљу пољубио,
0480 Измаче се, стаде подвив руке.
0481 А вели му Грга Антунићу:
0482 „О чујеш ме незнана катано
0483 Откле овдје под мојим чадором,
0484 Какав хабер имаш при себика,
0485 Да ме ниси дошо уходити“.
0486 А Сава се у рамени слеже,
0487 Па он Грги вели Антунићу:
0488 „Господине Грга Антунићу,
0489 Нисам дошо тебе уходити,
0490 Већ се јесам дошо предворити“.
0491 А вели му Грга пред чадором;
0492 „Када си се дошо предворити,
0493 Откле јеси, од сента којег си,
0494 Како ли се по имену вичеш.
0495 Ког си досад ти дворио момче?
0496 Умијеш ли ти дворити момче?“
0497 А вели му Сава под чадором:
0498 „Господине Грга Антунићу,
0499 Јесил’ чуо Кумалић Мујагу,
0500 И његова Саву службеника?
0501 Ја сам главом Саво Кумалића.
0502 Дош’о сам ти и хабер донио:
0503 Ево има четири године,
0504 Како дворим Кумалић Мујагу,
0505 Све за хатор Ајке Кумалића,
0506 Још је никад ни видио нисам.
0507 Па сам чуо опран господине,
0508 Да си силну поставио војску,
0509 Да ћеш с-војском сићи до Радуча,
0510 Порад Ајке Кумалића секе,
0511 Па сам теби сишо и чадору,
0512 Да ти кажем Грга Антунићу,
0513 Да неидеш до Радуча била,
0514 Јер су Радуч Турци притиснули,
0515 Зар си Грга памет изгубио?
0516 Плете Ајка сестра Кумалића,
0517 Она плете на Лици конопце,
0518 Порад главе Грге Антунића.
0519 Водају се ати и колани,
0520 Порад врана бега Јакрлића;
0521 А оштре су код Радуча ћорде,
0522 Порад војске Грге Антунића.
0523 Већ чу ли ме Грга Антунићу,
0524 Кад би мене Грга послушао,
0525 Да ја одем до Радуча била,
0526 А ти лези војском на пољана,
0527 Ја ћу суру своју уфатити,
0528 Преварити бега и Личане,
0529 Расути их од Радуча била,
0530 Теби Грга на пољане сићи,
0531 Тебе Грга свести до Радуча.
0532 Ја ћу кули Грга ударити,
0533 Кумалића кулу похарати,
0534 Уфатити Ајку Кумалића,
0535 Бацити је за те на гаврана,
0536 Па је носи Задру леденоме.“
0537 Када Грга очу под чадором
0538 Па он Сави вели под чадором;
0539 „Хајде Саво кули Кумалића,
0540 Гледај Саво бега преварити,
0541 Па ти мени сиди и пољани,
0542 Ја ћу с тобом до Радуча сићи,
0543 Ти ћеш кулу мени похарати,
0544 А Ајкуну дати Кумалића.
0545 Ја ћу тебе свести до Задарја,
0546 Капетанство теби превезати,
0547 Капетаном тебе направити.“
0548 Види Саве пред чадор изађе,
0549 Он узјаха бегова зекана,
0550 Исте ноћи у седам сахата
0551 Оде Саво Кумалића кули,
0552 Сад нек Грга чека на пољани.
0553 Када Саво до Радуча сиде,
0554 Нико Саве није опазио,
0555 Већ му зора перо помолила.
0556 Да видимо Саве Кумалића,
0557 Фата Сава згоду у Радучу.
0558 Да превари Лику и Личане,
0559 Од дна до д’на три мјесеца дана,
0560 Вавик беже чека под Радучом.
0561 Једно јутро Сава подранио,
0562 Па га ето бегу до чадора:
0563 Бегу Сава вели под чадором:
0564 „О Турчине Лика Мустајбеже,
0565 Селам су ти обадве госпоје,
0566 Да ти распеш од Радуча војску,
0567 Да је беже слаго Јакрлићу.“
0568 Док ста вика Тале Ибрахима:
0569 „О чу ли ме Лика Мустајбеже,
0570 Ја би реко да је слаго беже.
0571 Ћео беже вако учинити,
0572 Да ти скупиш силовиту војску,
0573 Па да Задру сидеш леденоме,
0574 Да избавиш њега из зиндана.
0575 Али Лика дирек од Удбине,
0576 Куја м’ мати и отац копиле,
0577 КО ће ићи бега избављати?
0578 Сад је Лика вакат расипати,
0579 Осташе нам бјелице шенице,
0580 Да идемо сијати шенице.“
0581 То је беже Талу послушао,
0582 Свако оде завичају своме.
0583 Да видимо Саве Кумалића,
0584 Како Сава чека код Радуча.
0585 Кад се Сави ноћца уноћала,
0586 Он изведе бегова зекана,
0587 Код Радуча узјаха зекана,
0588 Право Грги на Пољане сиде.
0589 Када Грги и чадору сиде,
0590 Он подиже Гргу Антунића,
0591 Још му вели Сава код чадора:
0592 „Господине Грга Антунићу,
0593 Сад хоћемо до Радуча сићи,
0594 Само’ ш мене Грга послушати,
0595 Ти поведи Пушкар Лајцманина,
0596 И покупи дви стотине друга,
0597 Па ћеш самном до Радуча сићи,
0598 Ми хоћемо Кумалића кули,
0599 Нек остане на Пољана војска,
0600 Нама више не требује војске,
0601 Моремо ти Ајку уграбити,
0602 И сав Радуч Грга, попалити.
0603 Јер у њему нигди никог неја,
0604 Све је беже крено од Радуча.“
0605 То је Грга Саву послушао,
0606 И он узе Пушкар Лајцманина,
0607 И са њиме двиста коњаника.
0608 Први Саво јаше на зекану
0609 Право Кули Кумалић Мујаге.
0610 Кад сиђоше Кумалића кули,
0611 Да видимо Саве Кумалића
0612 Он зекана гони до капије,
0613 Па он приде до авлински врата,
0614 Сјаха зечка, за хајку префати;
0615 Сава куца на авлински врати,
0616 А на име он Ајкуну виче;
0617 Ја шта Сава на вратима виче:
0618 „Сестро Ајко отвори ми врата,
0619 Ево сада стиго из Стамбола.“
0620 Ко ће Саву први опазити?
0621 Опази га Ајка Кумалића.
0622 Мисли Ајка жалосна јој мајка,
0623 Да јој братац стиго из Стамбола,
0624 Па потече низ високу кулу,
0625 Неја када пробудити мајке,
0626 Колико се брату веселила.
0627 Ето цуре низ мостове сиде,
0628 Па отвори од куле канате.
0629 Ето Ајке низ мермер авлију,
0630 Авлија се дуга претрефила,
0631 Два би с’ у њој пјешца разабрала.
0632 Када цура паде до каната,
0633 Са каната мандал уклонила,
0634 А пред кулом чудо угледала,
0635 Ригја јој се ноћца догодила.
0636 Види слуге Ајке Кумалића,
0637 Не познаде Саве Кумалића,
0638 Залуду јој био у авлији,
0639 Усобице четири године,
0640 Јер је млада у кафазу расла,
0641 Па га никад ни видила није;
0642 Нит познаде братова зекана,
0643 Већ познаде бегова гаврана,
0644 Јер јој беже често долазио
0645 У ћосање и ашиковање,
0646 А на своме врану косатоме.
0647 Када Ајка угледала врана,
0648 Одмах се је Ајка досјетила.
0649 Цура писну побиже до куле,
0650 А ста вика Грге Антунића:
0651 „Кам’ ти фала Саво Кумалића,
0652 Јесили ми реко на Пољана,
0653 Да ћеш Ајку мени уграбити,
0654 Бацити је на сапи гаврану.“
0655 Кад то очу слуга Кумалића
0656 Он потече уз мермер авлију,
0657 Таман Ајка упаде у кулу.
0658 Цура шћаше врата претворити,
0659 А допаде Сава Кумалића
0660 И уграби Ајку Кумалића,
0661 За врану је зграби плетеницу
0662 Повуче је низ мермер авлију,
0663 Стаде писка Кумалића Ајке.
0664 Очу писку Кумалића мајка,
0665 А нена се хитра догодила,
0666 Часом стрка низ високу кулу,
0667 Па затвори од куле канате,
0668 Па је ето уз високу кулу,
0669 Мујагину пушку уграбила.
0670 Премаче се до пенжера нена,
0671 Па на кули чекму отворила,
0672 Па окрену дугу гранајлију,
0673 Она гагја Гргу Антунића.
0674 Пуче пучка вазда јој пуцала,
0675 Не погоди Грге Антунића,
0676 Већ погоди Саву Кумалића,
0677 Мртав Саво паде пред капијом.
0678 Да видимо остареле нене,
0679 Старка опет пушку пренабила,
0680 Окрене је низ високу кулу.
0681 Пуче пушка, вазда јој пуцала,
0682 Не погоди Грге Антунића,
0683 Већ крај њега Пушкар Лајцманина,
0684 Мртав Пушкар паде пред капијом.
0685 Да видимо Грге Антунића,
0686 Он од куле окренуо врана.
0687 Прочуше се обе кукавице,
0688 Кол’ко кука нена на пенџеру,
0689 Већма Ајка кука Кумалића.
0690 Како кука како ли набраја,
0691 Би студена заплакала стина.
0692 Оде данас вира за невиру,
0693 Липа турска вира за каурску.
0694 Куку брате Кумалић Мујага,
0695 Да ме брате мореш погледати,
0696 Како ми је штенац кидисао.
0697 Да видимо Грге Антунића,
0698 И његова друштва у Радучу;
0699 Ударише крањци по Радучи,
0700 Неколике куле поробише,
0701 Поробише ватром попалише.
0702 Лахко им је било попалити,
0703 Кад у њему никог мушка неја.
0704 Да видимо Кумалића мајке,
0705 Старој нени на ум препануло,
0706 Па је нена на ноге скочила,
0707 Ето старе кули уз мостове.
0708 Када нена на таван изагје,
0709 И упали агине прангије;
0710 Кад агине пукшое прангије,
0711 Велики су агини гласници,
0712 А добро их ага напунио,
0713 Кад је ага пошо до Стамбола.
0714 Кад по Лици пукоше гласници,
0715 Све планина планину дозива,
0716 Оде јека на Удбину равну.
0717 Ко ће топе најпре опазити?
0718 Опази их Лика Мустајбеже,
0719 Јер је беже рано уранио,
0720 Уранио у беглуку своме,
0721 И са њиме Ђулић бајрактаре.
0722 Бајро бегу каву преставио.
0723 Ја кад беже чуо хабердаре,
0724 Бег Мустајбег бајрактара викну:
0725 „О чули ме до тила кошуљо,
0726 Чиј’ су сине на Лици гласници?“
0727 А Бајро му вели у одаји:
0728 „О Мустајбег дирек од Удбине,
0729 Да т’ је здрава при рамену глава,
0730 Оно беже Радучки гласници,
0731 Оно ј’ Грга сишо до Радуча.“
0732 Кад те ричи беже разумио,
0733 Па он Бајру у одаји викну:
0734 „О Ђулићу спани до топова,
0735 Па опали с табије топове,
0736 Нек се сила купи под Удбином.“
0737 Одмах Бајро бега послушао
0738 Па га право ето на табију,
0739 Ђулић Бајро напуни топове.
0740 Кад бегови дрмнуше топови,
0741 Веилки су у Лике гласници,
0742 А добро их Бајро нахранио,
0743 Оде јека по широкој Лици,
0744 Све планина планину дозива.
0745 На градови пуцају топови,
0746 По кулама грокте земберлуци,
0747 По чардаку шибе попуцују.
0748 Сва се бутум Лика запалила.
0749 Свако тежи Лици и Удбини,
0750 Јер свак знаде по широкој Лици,
0751 Да је бегу личком при образу.
0752 Нек се купе како њима драго,
0753 Бег нек креће, кад је њему драго,
0754 Беже викну ускок Радована:
0755 „Вирна слуго ускок Радоване,
0756 Хајде Раде узјаши гаврана,
0757 Гони Раде на ћуприју врана,
0758 Ђе је међа царска и цесарска.
0759 Стани Раде овде на ћуприји,
0760 Ником Раде не дај пролазити,
0761 Да би когод прошо на ћуприју,
0762 Да би Раде сишо на Пољане,
0763 Да он Грги иде на Пољане,
0764 Док не дојде Лика Мустајбеже,
0765 Јер ће аге сада навалити.
0766 Та које су ближе до Радуча,
0767 Он ни један на Удбину неће,
0768 Он ће сваки на Радуч кренути,
0769 Ником недај прићи на ћуприју.
0770 Чујдер Раде моја вирна слуго
0771 До сада си бегу вјеран био,
0772 Сад ми мореш хилу учинити,
0773 Ко што ј’ Сава своме Кумалићу.
0774 Не шали се ускок Радоване,
0775 Да би мени хилу учинио,
0776 Па би агу којег упустио,
0777 Да би који ага погинуо,
0778 С-мртвом би ти говорио главом.“
0779 Кад те Раде ричи разумио,
0780 Па он вели бегу у беглуку:
0781 „О Мустајбег дирек од Удбине,
0782 Ја ти никад халалити нећу,
0783 Што ми беже рече у беглуку,
0784 Да би мого Сави поредити,
0785 Да сам Лико о хили мислио
0786 Већма би те мого преварити.“
0787 Па окрену беглуку на врата,
0788 Он гаврана опремио свога.
0789 Кад узјаха Раде на гаврана,
0790 Људи кажу с Лике на ћуприју,
0791 Има пуних дванајест сахата,
0792 Све је Раде у три пофатао,
0793 Када Раде сиде на ћуприју,
0794 Мртав вранац паде по ћуприји,
0795 Колико му Раде кидисао.
0796 Кад се Раде раста са гавраном,
0797 Мртва врана све у печу љуби.
0798 Мој гавране оба моја крила,
0799 Ђе те никад преболити нећу,
0800 Докле алај изби на ћуприју,
0801 Пред алајом један на зекану,
0802 А за њиме пет стотина друга,
0803 То је глава аге Зенковића,
0804 Пред њег Раде паде на ћуприју
0805 Он под агом устави зекана,
0806 Све му каза ускок Радоване
0807 Што је реко Лика Мустајбеже,
0808 Одмах ага осиде зекана,
0809 И осиде силовита војска,
0810 Мало вриме ни дуго не било,
0811 Уз поље се алај помолио,
0812 Пред алајом ага на ждралину,
0813 То бијаше Врховац Алага,
0814 Што Врхова од каура чува,
0815 Су својије хиљаду пандура.
0816 И тај ага до ћуприје сиде,
0817 И тога је уставио Раде,
0818 И тај одмах ата одјахао,
0819 И са њиме хиљаду момака.
0820 Мало вриме за дуго не било,
0821 Уз поље се алај помолио,
0822 Пред алајом један на алату,
0823 Други за њим јаше на алату,
0824 У руци му зелена бајрака,
0825 А за њиме сила ударила.
0826 Чији алај изби до ћуприје?
0827 То бијаше Плочанин Алага,
0828 А за њиме Влахињић Алија,
0829 Што га зелен бајрак поклопио.
0830 Алију је влахиња родила,
0831 Ал је Але соја јуначкога,
0832 Бишнег момка у свој Лици неја,
0833 Да је грђи према душманину.
0834 По Котору дршћу Которани,
0835 Кад с’ спомене Влахињић Алија,
0836 Кад с’ расплаче чедо у бешици,
0837 Све га снаша шутка са Алијом:
0838 „Де не плачи драго дите моје,
0839 Ако чује Влахињић Алија,
0840 Хоће нама сићи и бешици,
0841 Посићи ти ћају на Котару,
0842 А мајку ти повест у сужањство,
0843 Тебе луда паши поклонути,
0844 А паша те цару опремити,
0845 Цар те сине дати у Татаре,
0846 У Татаре у немиле људе.“
0847 Па за Алом сила и ордија,
0848 Када сиде Плочанин Алага,
0849 На ћуприју наћера алата,
0850 А вели му ускок Радоване:
0851 „Ага драги селам ти је Лика,
0852 Да причекаш њега код ћуприје.“
0853 Одмах ага осиде алата,
0854 И осиде сва његова војска.
0855 А ста вика Влахињић Алије:
0856 Куја мати а отац копиле,
0857 Ко ће чекат Лике Мустајбега;
0858 Ја вам брода ни тражити нећу,
0859 Па на воду ата наћерао.
0860 Прољетна се догодила доба,
0861 Вода дошла од брига до брига,
0862 Вода не да брода на себика,
0863 Али Але наћера алата.
0864 Кад му алат воду пребродио,
0865 И обале ногом дограбио,
0866 Он из воде на обалу фрци
0867 И изнесе Влахињић Алију,
0868 Оде Але оћера алата.
0869 Туј не било ни једног јунака,
0870 Кој’ се чуду није зачудио,
0871 Како смиде ата наћерати.
0872 Вавик Раде стоји на ћуприји,
0873 А долазе личке набодице.
0874 Како ј’ којем било на ударцу,
0875 Тако аге стижу на ћуприју,
0876 А Раде их враћа са ћуприје,
0877 Све уставља аге и алаје.
0878 Мало вриме за дуго не било,
0879 Помоли се Лика Мустајбеже
0880 И он јаше ригју великога,
0881 Голуб му се води у једеку,
0882 А за бегом седам бајрактара,
0883 Па за њима сила и ордија,
0884 Уздиго је на све стране Лику.
0885 Кад бег сиде води и ћуприји,
0886 Беже пита Раде на ћуприји:
0887 „Радоване моја вирна слуго,
0888 Јел’ ти ико прошо на ћуприју?“
0889 „Није беже обадва ми свита,
0890 Ја никога упустио нисам.“
0891 Да видимо Лике Мустајбега,
0892 Ђе устави силу и ордију.
0893 Бег завика грлом бијелијем:
0894 „Је ли мајка родила јунака,
0895 Да он сиде на дуге пољане,
0896 Да он види, је ли Грга онде,
0897 Лежи л’ војском и сад на Пољани?“
0898 Док ста вика Тале Ибрахима:
0899 „Ево мајка родила јунака,
0900 Ја ћу сићи на дуге Пољане,
0901 Уходити Гргу Антунића,
0902 И прави ти хабер донијети,
0903 Па појаха бијесна кулаша
0904 Оћера га на Пољане Тале.
0905 Када Тале паде у Пољану,
0906 Кад изагје у врх од планине,
0907 Тале свога одјаха кулаша,
0908 Па се Тале премаче до јеле.
0909 Он за јелу привеза кулаша,
0910 Па га ето уз јелику појде.
0911 Кад се попе на врх од јелике,
0912 А потеже дурбин од очију,
0913 Па погледа Тале на Пољане,
0914 Он угледа Гргине чадоре,
0915 Бутум Тали поље поцрнуло,
0916 Од шкрљака и од телећака,
0917 Све кроз влахе модар пламен лиже.
0918 Кад погледа Тале Ибрахиме,
0919 Он угледа на дуги Пољана,
0920 Ђе изниче алат од мејдана
0921 И на њему момак на Пољане.
0922 Кад алата исћера од војске
0923 Он са ногу чизме отиснуо,
0924 Из чизама црну крвцу циди.
0925 Када Тале момка угледао,
0926 Па поближе дурбин прикучио,
0927 Па он момка сејри и алата.
0928 Док познаде момка и алата,
0929 Да је побро Влахињић Алија,
0930 Па уздахну са срдашца свога:
0931 Куку побро Влахињић Алија.
0932 Толи ћеш ми лудо погинути!
0933 Па он појде низ високу јелу,
0934 До по јеле силазио Тале,
0935 Од по јеле ноге омакоше,
0936 Паде Тале маман низ јелику,
0937 А у седло ускочи кулашу,
0938 Па се на њем одржао Тале.
0939 Он кулаша свога отиснуо,
0940 Право иде Лики Мустајбегу
0941 Па све Лики каза код ћуприје,
0942 Када Лика очу Мустајбеже,
0943 Па он викну ускок Радована,
0944 „Радоване један јарамазе,
0945 Што ми слага данас на ћуприји,
0946 А да никог упустио ниси.“
0947 А Раде му вели код ћуприје:
0948 „Нисам беже обадва ми свита.“
0949 Док ста вика Плочанин Алаге:
0950 „Истина је Лика Мустајбеже,
0951 Да га Раде није упустио,
0952 Але није прешо на ћуприју,
0953 Он на воду наћеро алата.
0954 Да не било Плочанин Алаге,
0955 Оде Ради са рамена глава.“
0956 Да видимо Лике Мустајбега!
0957 Дјецо моја, моји Удбињани,
0958 Ко ће цару џевап учинути,
0959 За газију Влахињић Алију.
0960 Чујете ли сиви соколови,
0961 Сад ко први на Пољане сиде,
0962 Влахињићу јардум учинуо,
0963 Најбржи му парип од мејдана,
0964 Ја ћу цару њега нафалити,
0965 И агалук њему добавити.“
0966 Кад то чуше личке набодице,
0967 Згледаше се један на другога,
0968 Баш ко вуци у злој годиници,
0969 Сваки ату погрмио своме
0970 Од ћуприје, па се појагмише,
0971 Ко ће први сићи на Пољане.
0972 Црне земље стаде гудљевина,
0973 Фука стаде у небо бајрака.
0974 Мили Боже ко ате поведе?
0975 Поведе их Диздарагин доре
0976 И на њему Диздаревић Мехо,
0977 Упоредо Кладушки Хрњица,
0978 Поред њега Плочанин Алага,
0979 Па све ага један за другијем,
0980 Тако они на поље сиђоше,
0981 Кад стигоше на Пољане Турци,
0982 Докле Лика сиде Мустајбеже.
0983 Када Лика војску саставио,
0984 Онда Тале викну Ибрахиме:
0985 „Дајдер беже изун од себека,
0986 Сада беже да ми ударамо.“
0987 Бег завика хожде и хаџије;
0988 Хоџе ђулбе дову заучише,
0989 А хаџије зићир донесоше.
0990 Кад су таман у по дове били,
0991 Тргоше се млади бајрактари,
0992 Фука стаде у небу бајрака,
0993 Црне земље стаде гудљевина
0994 Сијну симшир, ко из неба крупа,
0995 Није алем што из неба сјаји,
0996 Нег је дорат Удбине Диздара,
0997 На њем Мехо радосна му мајка,
0998 Право путу сиде до логора.
0999 У првој се ватри помишао,
1000 На се бутум ватру измамио,
1001 Влахињићу хампу учинио,
1002 А остали ударише Турци.
1003 Кад се силе двије саставише,
1004 Свадише се Турци и каури.
1005 Мили Боже немила састанка,
1006 Грми сјева а крв се прољева,
1007 Усобице четири сахата.
1008 Бег из поља исћеро ригјана,
1009 Па се дјеце, бајрактара нада.
1010 Мало вриме ни дуго не било,
1011 А испаде Налунићу Хусо,
1012 И доћера бегова голуба.
1013 Беже пита свога бајрактара:
1014 „Сине драги Налунићу Хусо,
1015 Шта је сине на Пољана било?“
1016 „Добро беже ако Бога знадеш
1017 Побигли су власи са Пољане,
1018 За њима се отиснуше Турци;
1019 Мало у нас беже замјеника,
1020 Власима смо штету учинили,
1021 У ред ће се повраћати Турци.“
1022 „Добро Бајро милом Богу фала,
1023 Ја да игје Грге Антунића?“
1024 А Бајро му вели код чадора:
1025 „Побиго је Задру леденоме.“
1026 Опет беже вели код чадора:
1027 „Ја да игје Ајке Кумалића!“
1028 А Бајро му рече са голуба:
1029 „Отишо је Грга Антунићу,
1030 Однио је Ајку Кумалића.“
1031 Кад те беже ричи разумио,
1032 Па он вели Налунићу Хуси:
1033 „Јазук теби Налунића Хусо,
1034 Кад упусти Ајку Кумалића,
1035 Да је Грга носи на Котаре.
1036 Рашта мога ти јашеш голуба,
1037 Што си Хусо Ајку упустио?“
1038 А вели му Хусо код чадора:
1039 „Нисам беже упустио Ајке,
1040 Ја сам свога поћеро голуба,
1041 Да ја Гргу гоним Антунића,
1042 Док наскака Влахињић Алија,
1043 А на своме косату алату,
1044 Он оћера Гргу Антунића.“
1045 Кад те беже ричи разумио,
1046 Па он викну Налунићу Хусу:
1047 „Упушћо си Влахињића сама,
1048 Гони мога велика голуба,
1049 Влахињићу ти јардум учини.
1050 Намах Хусо паде по голубу,
1051 А фати се плетене канџије,
1052 Оде Хусо, оћера голуба.
1053 Нека иде како њему драго,
1054 Да видимо Влахињић Алије,
1055 Кад се силе двије саставиле.
1056 Але свога доћеро алата,
1057 До чадора Грге Антунића.
1058 Кад је Але пао до чадора,
1059 На голему жалост ударио,
1060 Кад му Грге Антунића неја,
1061 Побиго је Задру леденоме,
1062 И однио сестру Кумалића,
1063 За њим Але натиско алата,
1064 Вавик Але на алату скаче.
1065 Кад Пољане Але оставио,
1066 У планине присим ударио,
1067 Премаче се пољу котарскоме,
1068 У по поља Гргу опазио,
1069 Ђе он бије врана Јакрлића,
1070 А суст’о му вранац од мејдана.
1071 Хамљив му се вранац догодио,
1072 А потешка Ајка Кумалића.
1073 Кад га Але стиже на Пољани,
1074 Па он Гргу Антунића викну:
1075 „О копиле Грга Антунићу,
1076 Де поврати врана Јакрлића,
1077 А од себе отисни дивојку,
1078 Да јуначки мејдан подилимо.
1079 Ако мене згубиш у мејдану,
1080 Другога ти мејданџије неја,
1081 Онда води Ајку Кумалића,
1082 Па се с њоме жени код Задарја.“
1083 Ал то Грга хаје и не хаје,
1084 Увик бије под собом гаврана.
1085 До њег’ Але наћера алата,
1086 Близу га је Але достигнуо.
1087 Види Але, у мисли удари:
1088 Мили боже, што ћу и како ћу?
1089 Да би био Гргу Антунића,
1090 Ја не могу Грге погубити,
1091 Јер ћу Ајку убит’ Кумалића.
1092 Да убијем врана Јакрлића,
1093 Што ће рећи беже Јакрлићу;
1094 Види фале Влахињић Алије,
1095 Ђе не може Грге освојити,
1096 Док не уби мојега гаврана,
1097 Па он викну Ајку Кумалића:
1098 „Макни главу Кумалића Ајко,
1099 Укажи ми плећа маџарину.“
1100 А вели му Ајка Кумалића:
1101 „Влахињићу мој на мисту брате,
1102 Ја не могу главе одмакнути,
1103 Мајка ми је косе одгојила,
1104 Влашче их је у зубе турило.
1105 Већ Алија брате не рогјени,
1106 Удри мене данас на Пољани,
1107 Халал теби моја крвца била
1108 На махсеру и ономе свиту.
1109 Растави ме динским душманином.
1110 Жао Али убити дивојку.
1111 Он наћера дебела дората,
1112 Да претече Гргу Антунића.
1113 Кад су таман у поредо били,
1114 Види Грге, пушку окренуо,
1115 На Алији нишан саставио;
1116 Пуче пушка остала му пуста,
1117 Не погоди Влахињић Алије,
1118 Него под њим дебела алата,
1119 Алат паде а претишће Алу,
1120 Док се Але коњем раставио,
1121 Поразмаче Грга на гаврану,
1122 За њим Але пушке испалио,
1123 Не погоди Грге ни гаврана,
1124 Оде Грга однесе дивојку.
1125 А Влахињић пао по алату,
1126 Грозне Али сузе ударају,
1127 Мртва ата на Пољани љуби:
1128 Мој алате и брате и друже,
1129 Ђе те никад преболити нећу.
1130 Тако Але кука по алату,
1131 Низ поље се тутањ опазио,
1132 Кад Влахињић оком погледао,
1133 Он угледа бегова голуба,
1134 На њему се Хусо положио.
1135 Када Але опазио Хусу,
1136 Од алата фрци до голуба.
1137 Када Хусо доскака голубу
1138 Влахињићу турски селам викну,
1139 Але њему селам одпримио.
1140 Ја шта рече Налунићу Хусо:
1141 „Побратиме Влахињић Алија
1142 Ко ти уби дебела алата,
1143 Ђе си Гргу оставио побро?“
1144 А вели му Але код Голуба:
1145 „Сјахуј Хусо бегова голуба,
1146 Ја сам овде Гргу упустио.
1147 Уби Грга подамном алата
1148 И утече Задру леденоме,
1149 Он однесе Кумалића Ајку.
1150 Дајдер Хусо бегова голуба,
1151 Да ја Гргу гоним Антунића.
1152 Вира ти је моја од менека,
1153 Да га Хусо оставити нећу,
1154 Сћераћу га Задру у капију,
1155 Док је моја на рамену глава.
1156 Ја вратити Кумалића Ајку,
1157 Ја ћу Задар плећим населити,
1158 Ил’ код Задра главу изгубити.“
1159 То изрече узјаха голуба,
1160 Оста Хусо код мртва алата.
1161 Да видимо Влахињић Алије,
1162 Кад бегова отишће голуба,
1163 А фати се плетене канџије.
1164 Кад бегова удари голуба,
1165 Кад му голуб поља заграбио,
1166 По њему се Але поклопио,
1167 Мисли Але радосна му мајка,
1168 Да хајвана ко алата неја.
1169 Ја кад голуб земљом заграбио,
1170 А Але се у седлу пречврсти,
1171 Све се краде голуб испод Але.
1172 Брзо стиже Гргу Антунића,
1173 Кад га Але стиже на голубу,
1174 Па он рече Грги Антунића:
1175 „О копиле Грга Антунићу,
1176 Ти одбаци од себе дивојку,
1177 Ходи вамо да се огледамо!“
1178 Ал’ то Грга неће ни да чује,
1179 Увјек бије под собом гаврана.
1180 Види Але достиго гаврана,
1181 Ал’ голуба не сми наћерати,
1182 Јер се боји Влахињић Алија,
1183 Убиће му бегова голуба,
1184 Свој ће Лици обломити крила.
1185 Док га Ајка Кумалића викну:
1186 „Не нагони бегова голуба
1187 Пуне су му пушке у шакама,
1188 Изломи ми по лактови руке,
1189 Носећи се с-њиме по Пољани,
1190 Рада сам му пушке уграбити.“
1191 А ста вика Влахињић Алије:
1192 „Ја бога ти Кумалића Ајко!
1193 Гледај врану кајас уграбити,
1194 Неће ли се натраг повратити,
1195 Да ја прса видим каурину.“
1196 Ајка кајас ливи уграбила,
1197 А цура се снажна претрефила,
1198 А вранац се мекахан трефио,
1199 У свем зору клече на кољена
1200 На ливу се страну повратио,
1201 А од Але голо гвожђе сину,
1202 Мало Але влаха дофатио,
1203 По десној га бедри дофатио
1204 Влашче паде, а Ајка по њему.
1205 Насмија се Влахињић Алија,
1206 Ђе Туркиња јаше на душману.
1207 Он бегова одјаха голуба,
1208 Па он Грги и дивојци приде.
1209 Када Ајку с влахом раставио,
1210 Па он Гргу за јаку здупио:
1211 „О чули ме Грга Антунићу,
1212 Хајде сада Задру леденоме,
1213 Па се Ајком жени Кумалића,
1214 Ил ће тебе Тале оженити,
1215 Оженити дриновом тољагом.“
1216 Па он Грги руке префатио,
1217 Помоли се Налунића Хусо,
1218 А он пјеше лети на ногама.
1219 Када дојде Налунића Хусо,
1220 Але реже, Хусо руке стеже,
1221 Док свезаше Гргу Антунића.
1222 Подигоше Ајку Кумалића
1223 На гаврана бега Јакрлића,
1224 А Налунић узјаха голуба.
1225 Да видимо Влахињић Алије,
1226 Ђе узјаха Гргу Антунића,
1227 А фати се плетене канџије;
1228 Тако иду низ поље зелено,
1229 Носи Грга Влахињић Алију,
1230 До Алина мртвога алата.
1231 Када але дојде до алата,
1232 Он осиде Гргу Антунића,
1233 Премаче се до мртва алата,
1234 Са алата седло оборио,
1235 А на Гргу седло навалио.
1236 Мртва ата у чело пољуби,
1237 Па он вели мртвоме алату:
1238 „Мој алате рано непребона,
1239 Мисто тебе ја јашим сердара,
1240 Па се фати плетене канџије,
1241 Он оћера Гргу Антунића.
1242 Кад сигјоше пољу до чадора,
1243 Ђе су они мејдан дијелили,
1244 И ђе су се силе удариле,
1245 Туде беже чадор разапео,
1246 Покопао на пољу шехите,
1247 Рањеницим сала направио,
1248 На два коња и копља четири,
1249 Све је сужње Лика повратио,
1250 Што је Грга био заробио.
1251 Када дојде Влахињић Алија,
1252 И са Алом Налунићу Хусо,
1253 Доведоше Ајку Кумалића,
1254 Да видимо Влахињић Алије!
1255 Он поклону Гргу Антунића
1256 Поклону га Лики Мустајбегу,
1257 Бег му зади седам челенака,
1258 Гргу даде Тали Личанину.
1259 Покренуше са пољане Турци,
1260 Бег покрену војском на Удбину,
1261 И понесе своје рањенике.
1262 Када беже на Удбину крену,
1263 Свако оде завичају своме.
1264 Да видимо Тале Ибрахима
1265 Ђе он Гргу сведе до Трновца,
1266 Шта ће Тале Гргом начинити?
1267 Сапе Тале Гргу са кулашом,
1268 Одбио га Лици на урије.
1269 Он по трипут облази кулаша.
1270 На дан три пут тимари кулаша,
1271 Све за хатор Грге Антунића.
1272 Колико је кидисао Тале,
1273 Он по трипут тимари кулаша.
1274 Кад тимари велика кулаша,
1275 Он тимари Гргу Антунића,
1276 Чешагијом тимари кулаша,
1277 А тољагом Гргу Антунића
1278 Вавик Гргу бије уз кулаша.
1279 Тако прошле три недеље дана,
1280 Стиже књига Лики Мустајбегу,
1281 Од Задарја града бијелога.
1282 Ја шта пише књига шаровита:
1283 Чуј Турчине Лика Мустајбеже,
1284 Ти си Гргу тамо уфатио,
1285 Ја сам беже њему говорио,
1286 Да не иде до Радуча била,
1287 Он ме није шћео послушати,
1288 Па је сишо до Радуча била;
1289 Ти си беже њега уфатио,
1290 Мој је сестрић Грга Антунићу,
1291 Де ми спреми Гргу Антунића,
1292 Ишћи за њег главно дуговање,
1293 Да утишим сестру на оџаку,
1294 Када беже књигу прегледао,
1295 Другу беже бану повратио:
1296 Ето књиге од Задарја бане,
1297 Ја ти Грге уфатио нисам,
1298 Грга није бане код менека,
1299 Гргу бане јесте уфатио,
1300 Уфатио Влахињић Алија,
1301 Поклон’о га Тали Личанину,
1302 Ишћи бане ти Гргу од Тале.
1303 Кад је таку књигу направио,
1304 Посла књигу бану Задарскоме.
1305 Кад је бану књига догазила,
1306 Кад видио, шта му књига каже,
1307 Бога ми му мило не бијаше;
1308 Ал му друга бити не могаше,
1309 Па шарену књигу направио,
1310 Посла књигу до Оршана Тали.
1311 Када књигу Тали догазила,
1312 Књигу гледа Тале Ибрахиме,
1313 Кад ал’ књига бана задарскога.
1314 Што ј’ у књиги направио бане?
1315 Чуј Турчине од Оршана Тале,
1316 Де ми Гргу спреми Антунића,
1317 Ишћи за њег главно дуговање.
1318 Кад је Тале књигу прегледао,
1319 Тале бану другу направио:
1320 Ето књига од Задарја бане,
1321 Ти се спреми у другу недиљу,
1322 Сигји мени на тромегју царску,
1323 Онде ћемо сужње проминути.
1324 Ти ћеш бане мени опремити,
1325 Опремити три товара блага,
1326 Један мени, један Влахињићу,
1327 А трећи ће бегу Јакрлићу,
1328 Јер ћу бега оженити свога,
1329 А са Ајком сестром Кумалића.
1330 Пошаљи ми бега Јакрлића
1331 И Гргини шездесет робова,
1332 Тријест мушки а тридесет женски
1333 И невисту Алибеговицу,
1334 Што си Грга до сад заробио,
1335 Код Гламоча града бијелога.
1336 Кад пошаљеш тридесет робова
1337 Под свакога ’ш ата подмакнути
1338 И свакоме скројити хаљине,
1339 А женскилеж врћи у кочије.
1340 Ја ћу Гргу врћи у кочије,
1341 Па ћу Гргом на тромегју сићи,
1342 Онде ћемо сужње мунтовати.
1343 Кад је такву књигу направио,
1344 Посла књигу бану Задарскоме.
1345 Кад је књига сишла до Задарја,
1346 Кад је бане књигу прегледао,
1347 И видио главно дуговање,
1348 Што му Тале ишће Ибрахиме,
1349 Бога ми му мило не бијаше,
1350 Ал’ му друга бити не могаше .
1351 Он се спреми код Задра ледена
1352 И саставља Тали дуговање,
1353 Да видимо Тале Ибрахима!
1354 Он везене спремио кочије,
1355 У кочију Гргу посадио,
1356 Па он спреми себе и кулаша
1357 И поведе Влахињић Алију,
1358 Још поведе тријест Удбињана.
1359 Када Тале на границу сиде
1360 И доведе Гргу Антунића;
1361 Када сишо од Задарја бане
1362 И савео сужње од Задарја,
1363 Он се с Талом туде мунтовао.
1364 Оде Тале до Орашца свога
1365 И одведе бега Јакрлића.
1366 Сад нек Тале иде на Удбину,
1367 Нека бега жени Јакрлића
1368 С-липом Ајком Кумалић Мујаге.
1369 Кад је бане сишо до Задарја,
1370 Кад завири Грги у кочије,
1371 Када му се Грга охладио.
1372 Онда бане вели у Задарју:
1373 „Куку мени од сад’ до вијека,
1374 Превари ме од Орашца Тале.
1375 Како се је могло догодити?
1376 Жива сам га примио од Тале,
1377 А сада га гледам у кочија,
1378 Ђе ми сестрић свијет промјенуо,
1379 Ал је тако сваком потрефито
1380 Кога год је Тале даровао,
1381 Даровао дреновом тољагом.
1382 Тако ј’ Грга свијет промјенуо.
1383 Од мене пјесма, а од Бога здравље.
