Грађанска касина
| Грађанска касина Писац: Бранислав Нушић |
У средњем делу данашње Улице краља Петра, од Узун-Миркове до Кнез-Михаилове, није никад било кафана, а у делу који од Кнез-Михаилове слази ка Саборној цркви једна од најзнаменитијих јавних установа, иако не кафана у правоме смислу, била је Грађанска касина, на горњем спрату велике зграде друштва "Слоге", која сад већ не постоји. Ту се данас подиже велика зграда задужбине Николе Спасића (палата Слога).
Грађанска касина као установа имала је свој нарочити и велики значај за живот наше престонице и за развитак и напредак нашега друштва. Она је била средиште где се збирало све што је угледније, и трговац и официр и чиновник, и где је наш стари Београд налазио оне интимне породичне забаве, какве су нарочито у тој установи неговане.
Грађанска касина је установљена 1869. године, иницијативом тадањих интелектуалаца, васпитаних на страни, који су имали прилике да виде сличне установе. Од прве већ осетило се колико је она била добродошла београдскоме младоме друштву које, сем кафане и улице, није имало прилике где би се стекло и упознало. У Грађанској касини људи су се међусобно ближе упознали и здружили, а тако исто и породице. Многи и многи данашњи брак наших оцева и наших мајки има да благодари томе упознавању и зближењу у Грађанској касини. У Грађанској касини одржавани су најотменији концерти, беседе и забаве и Грађанска касина је дуги низ година замењивала данашњи Народни универзитет, јер су у њој одржавана редовна предавања из свих области науке и живота.
Колико је Грађанска касина била напредна установа у своје време најбоље се види из годишњег извештаја управе из године 1874. Према извештају од те године Грађанска касина имала је сопственог намештаја у вредности од хиљаду дуката и неколико хиљада гроша прихода преко свих трошкова.
Фебруара 1876. године одржан је у просторијама Грађанске касине први збор Београђана ради оснивања српског Црвеног крста. И тако та значајна и благотворна установа зачиње свој живот из Грађанске касине. Крајем 1880. године одржан је у просторијама Грађанске касине и први састанак београдских новинара ради оснивања српског Новинарског удружења. И многе друге наше установе зачеле су свој живот под кровом Грађанске касине, где су се одржавале многе и многе конференције по привредним и социјалним питањима.
Грађанска касина служила је у то доба и као павиљон за уметничке изложбе. Мада тих изложби није било тако много, али уколико их је било одржаване су у салонима Грађанске касине.
Касина је имала своју врло снабдевену читаоницу где су се сем домаћих новина могли наћи и многи страни листови, а имала је и приличну библиотеку са врло пробраним књигама.
Последњих година, пред велики рат, Касина је већ показивала знаке клонулости: живела је и животарила, али се јасно опажало да изумире. После рата наступило је данашње доба клубова те се на обнову Грађанске касине више и не помишља. То утолико пре што београдско друштво и не осећа потребу више за оним забавама породичнога карактера, какве су се у Грађанској касини неговале.
Пре рата још, Грађанска касина је морала да напусти и своје дугогодишње просторије у Слози, те се одселила била у кућу др Владана Ђорђевића у Поенкареовој улици, у којој је згради и ликвидирана...