Граничарска песма

Граничарска песма  (1844)  Писац: Васа Живковић

познатија по првим стиховима као „Радо иде Србин у војнике”

Радо иде Србин у војнике,
Где зелене бере ловорике.
Борба њему забава је драга,
Још милије: сакрушити врага.
Јер пушчани прах
Не задаје њему страх.
Њега на бој мати
И невеста прати,
Отац жели седи
Да врага победи.
Напред иде с оружаном Србин руком,
А зимзелен вије му се за клобуком.
Пева, кличе српски син,
Пред њим стрепи душманин.

Пушка пуца а топови ричу,
А јунаци оружани вичу;
„’Ајте, Србљи, ’ајте у војнике,
Већ се купе отаџбине дике.
Кивни гази враг,
Нашег дома мирни праг.“
На бојноме пољу,
Где с витези кољу,
Славе бер’те цвеће,
То увенут неће.
Док се наша снажна миче десна рука,
Допаднуће љути душман триста мука.
Кад зажели светли цар,
У смрт скаче граничар.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Живковић, умро 1891, пре 133 године.