Госпођа Олга/12

ЧИН ТРЕЋИ

Појава друга

ЧИН ТРЕЋИ

Појава прва

ОЛГА, НОВАКОВИЋКА и ГИДРА

Иста соба. Пада сутон. Завесе су дигнуте. Кроз прозор бије топло летње сунце које залази. — Мати и син се препиру.
(Улази Олга.)

ОЛГА
О! Клањам се. Дошла сам мало раније, пре мужа. Он ће доћи мало доцније да с господином Новаковићем удеси питање о миразу и... Знате, Вука је тако весела, тако весела.
НОВАКОВИЋКА
(мртво)
Могу мислити.
ОЛГА
Но, госпођо, хајдемо, хоћемо ли мало у башту. Топло је, тако топло. Видећемо друмом све ко ће доћи.
ГИДРА
А и неће доћи много.
ОЛГА
Свега неколико кућа. Шта ћете, нису сви у Београду. Хоћете ли?
НОВАКОВИЋКА
Све ми је једно. Тако сам уморна.
ОЛГА
Ово сунце умара, то је истина. — Хајдемо, госпођо, тако много, много ствари бих вам имала рећи.
(Обе жене полазе десним вратима. Кад су дошле већ до врата. . .)
ГИДРА
Мама.
(Обе жене се моментано обрну.)
НОВАКОВИЋКА
Звао си ме, сине?
ГИДРА
А, не тебе. Ову другу маму. Имам нешто с њом насамо.
НОВАКОВИЋКА
(На све ово се мало стресе. Хтела би да врисне од бола осећајући како је ова жена већ наднела своју руку над њим. Но стеже усне и с изразом пригушеног гнева и бола, а с усиљеним осмехом)
Пардон.
(Оде.)
ОЛГА
Но, шта имаш то са мном?
ГИДРА
Седите.
ОЛГА
Реци ми слободно »ти«.
ГИДРА
Има за све времена. (Мала пауза.) Ја сам без једне речи пристао, то знате. Због тога сам у кући имао малу борбу.
ОЛГА
Да, твој отац је налазио да наша кућа није пристојна за тебе, мислио је можда...
ГИДРА
(безобразно, бојаги равнодушно)
Не, мој отац се бунио да ја узмем (одуговлачи) своју сестру.
ОЛГА
(скочи)
Гидра! Ти си неучтив, ти си... Управо, ти ниси лри себи. Шта је ово требало да значи?
ГИДРА
Мислим да сад треба играти отвореним кар- тама. Доста смо били маскирани...
ОЛГА
Пази шта говориш.
ГИДРА
Све донде док ми није речено отворено да сте ви љубавница мога оца...
ОЛГА
Деране, хоћеш ли ћутати?
ГИДРА
Не чује нас нико. Смемо говорити отворено.
ОЛГА
Ти никада досад ниси говорио такве глупости.
ГИДРА
Нико ми није рекао да сте његова љубавница и ја сам се правио да не знам.
ОЛГА
А сад ти је речено то? . . .
ГИДРА
Али то је формалност. Ја сам и пре знао, но правио сам се... Најзад, и боље је чекати да од другога добијемо санкцију за своја сопствена опажања.
ОЛГА
Ти си ме, чини ми се, затозвао, да ме вређаш?...
ГИДРА
А не. Звао сам вас да данас пре но што се верим расправимо питање о новцу.
ОЛГА
Увек позе!
ГИДРА
Не. Не. Чиста логика. А мој отац није ни близу овако рачунао како ја мислим да рачунам. Ја знам шта чиним узимајући вашу кћер. Занима ли вас овај разговор?
ОЛГА
О, веома.
ГИДРА
Видите... (Лежерно) Цео свет зна да сам ја мангуп, али ја нисам покварен човек. Све ово што сам ја учинио, чине у већој или мањој мери и многи други.
ОЛГА
Вараш се.
ГИДРА
Добро. Нећу да теоришем... Тек сам човек кога друштво не прогони. А ваша кћи...
ОЛГА
Шта, моја кћи?
ГИДРА
Ваша кћи није оно што сам ја. Гора је.
ОЛГА
Гора је. . . Како?
ГИДРА
Јер је ваша кћи. Запамтите: увек се гледа ко је мати, а не ко је отац. Моја мати је поштена жена. . .
ОЛГА
А ја. . .
ГИДРА
(дрско)
Јесте ли ви оно што је моја мати?
ОЛГА
Какво је то, опет, питање?
ГИДРА
То питање вам поставља човек који ће кроз један сат бити ваш зет.
ОЛГА
Па шта онда?
ГИДРА
Ви и моја мати сте две жене разних врста. Свет сматра једну врсту за поштену, а другу за немо- ралну. Можда се свет вара. Али ја као човек, као будући фамилијаран човек, требало би да о томе водим рачуна. Ја ћу имати децу.
ОЛГА
О! . . . (Насмеје се.)
ГИДРА
Добро. Претпоставка се сме чинити. И сад гледајте чист рачун. Ја имам име. Часно име. Човек ма какав да је, увек има опроштаја. Мога оца свет зна као сиротог адвоката и поштеног човека. Моје име је поштено. Моја мати је узор жене.
ОЛГА
Чему сва та дуга прича? Нека тајна? А?
ГИДРА
Полако. По моме скромном мишљењу, ја треба да дам име вашој кћери.
ОЛГА
Твоја логика је наказна.
ГИДРА
Да, пошто оно име које носи далеко је од тога да јој служи на част.
ОЛГА
Како?
ГИДРА
Јер ви нисте само љубавница мога оца.
ОЛГА
Ох! (Хоће да буде мирна.) Ако тако Продужиш...
ГИДРА
Молим вас, чекајте. Вама пошто-пото треба зет. Ви врло добро знате да га не можете добити из оних правих честитих кућа. Да те људе платите, ви немате новаца.
ОЛГА
Из честитих кућа. (Подругљиво) Ко су...
ГИДРА
То је споредно. Вама треба част. И онда настаје лов. Ложе у позоришту, балови, концерти, лутрије, па кад се то исцрпе, све шансе, и то не једна, две. три... а<Ј шЛпЈсит.17 Свуда, свуда ви само једну мисао имате, једно тражите, за једним трчите: зет, зет, зет... У почетку ви ћете га бирати међу млађим, лепшим, честитима; потом ће доћи све могуће и немогуће комбинације. Најзад ће вам се почети привиђати на свакоме ћошку, тражићете га по огласима, о где га све нећете тражити. Једном речи, потребан вам је ма кс који ће пристати да на своја леђа прими све грехе прошле, садашње и будуће и ваше и мадмазел Ристић, и који ће бити слеп и глув за све оно што цео свет види. И, видите, ствар се решава врло просто. Ја ћу бити тај човек, ваш зет. Према томе, дакле, да пређемо на главни део. Шта ви мени дајете у мираз, да речем, као компензацију.
ОЛГА
Шта? То ћу ја уредити с твојим оцем.
ГИДРА
Хм. Њему ћете вратити неисплаћене менице и бићете квит ви и он. Али шта ја ту имам? Бити син човека који више није дужан. Слаба фајда.
ОЛГА
Ја ћу ти дати четири стотине месечно.
ГИДРА
(расејано)
Ја, ја, ја... То је, мислите, доста за мене и вашу луксузну кћер?
ОЛГА
За паметног човека је доста. Јер ко ће ти дати и пола од тога? Несвршени правник. Пропалица.
ГИДРА
Али још увек човек на кога се полажу наде, запамтите то.
ОЛГА
Дивота! Благо теби. . .
Гидра и Ое рго(ипс)ј$ сЈеЈ.18 Него, нећу шалу. Онога дана кад ја узмем вашу кћер, све је отишло суноврат. Наде? Фућ... Ја онога дана стичем једно ново занимање. Ја бивам ваш зет. То му дође као нека врста одговорног уредника који одговара за све туђе кривице. Сви су прави сем њега, мада он и не зна управо кривицу за коју одговара. То занимање треба платити. Кад ћу већ имати рогове, ко зна колико пари, онда ми дајте што на репрезентацију. Једино што ми је још остало, то је парче часног имена. Кад и то продам, онда моја скромна болта остаје празна.
ОЛГА
Нећу зановетати. То је ствар мога мужа. ГИДРА
Па кад ме жените, ви ме и удајете. То је просто. ОЛГА
На крају све ће бити твоје.
ГИДРА
На крају. Ваш муж није мртав, а ви још увек имате шансе да добар део имања упропастите. Најпосле, и то ваше славно богатство. Ко би му знао шта је с њим у ствари! Мртвом се курјаку мери реп. Продати слободу, а не знати зашто, признаћете да је глупо.
ОЛГА
Ах. . .
ГИДРА
Ја хоћу много новаца.
ОЛГА
Боже мој!
ГИДРА
Замислите шта добијате! Ваша кћи мужа, али преведено на наш језик: слободу, ви, боже мој, па ваљда и ви нешто добијате.
ОЛГА
Шта ја добијам ?
ГИДРА
Но.. . (Мери је обешењачки.) Добијате... Тја. . . рецимо, рецимо — могућност да мога оца виђате све чешће...
ОЛГА
(махне руком као да вели: само то)
Ах!
ГИДРА
Збиља? Изгледа ми да вам је он већ почео бити досадан. А? Оматорио.
ОЛГА
Престани с тим.
ГИДРА
Међутим, ви сте још тако млади, драга мамице.
ОЛГА
Вечито дете.
ГИДРА
Да, да, врло млади, и разумете добро шта значи бити млад.
ОЛГА
Откуд тај одговор? Шта ми то велиш?
ГИДРА
Да, да, да. Јер, драга мама, да се човек тако носи као ви, да буде увек тако намирисан ко- лоњском водом, да му са груди бије такав мирис, да има тако дивне румене нокте на белим прстима.
ОЛГА
Али, ти си луд. Шта ће ти то? . . .
ГИДРА
Јест, јест, мама, видите како ви имате лепу малу руку... Да се то одржи, треба новаца... Али шта ја говорим? Треба ићи и разговарати о новцу с вашим мужем... Збогом, мама... Љубим руку. (Љуби је у руку, но не пушта јој руку.) Чу- дновато меку и миришљаву руку имате, (љуби јој руку) руку која је у стању да мучи и да влада. (Приближује јој се.) Ви сте као и ваша кћи. Ја гледам ваше очи у којима видим њене. О, допус- тите ми да гледам своју вереницу у вашим очима...
ОЛГА
Али, будало мала, ти видиш само себе.
ГИДРА
Не, не, није истина, мама. (Држи јој руку обема рукама.) Ви сте све млађи и млађи... Али, боже мој... па ви сте у ствари моја вереница.
(Стегне Олгу чврсто.) Вуко, мала моја слатка Вуко...
ОЛГА
(отима се овлаш) Али, ти си луд. . .
ГИДРА
Моја мала Вуко. . . (Љуби је ло лицу.)
ОЛГА
(пријатно јој је све то) Али, не, не, не. . .
ГИДРА (пусти је)
Ах, пардон. . . О! како сам се заборавио. . . Опростите. . .
ОЛГА
Да. (Мало збуњена) Но ти си тако врео... Да ти није зло?
ГИДРА
Ох, ни најмање.
ОЛГА
Не, зло ти је. (Меће му руку на очи.) Како су ти вреле очи! Ти си у ватри.
ГИДРА
Нисам болестан.
ОЛГА
(гледа га право, очи у очи)
Ах, ИДИ. . .
ГИДРА
Што, драга мамице?
ОЛГА
Иди, .. Иди. (Долази до једне столице и с уздахом) Ах, кад човек остари!
ГИДРА
Ти си стара, драга мамице? Али којешта. Ти имаш...
ОЛГА
(уздахне)
Већ скоро четрдесет.
ГИДРА
То су најлепше године. . .
ОЛГА
Данас ја више не могу бити оно што сам била. Моје срце је хладно...
ГИДРА
(прилази јој)
Али откуд та сентименталност?
ОЛГА
(одсечно)
Не! Треба бити паметан.
ГИДРА
То значи?
ОЛГА
Ти не можеш то знати... (Готово љуто) Ах, кад су такве прилике... И кад нас не разуме онај ко нам је најближи.
ГИДРА
(Смешка се.)
ОЛГА
Да... Онда је боље. Не, остарило се. Ја сам стара... И он ми је то рекао... Па ипак, кад би само неко разумео... Како бих ја опет могла бити млада.
ГИДРА
(приђе јој и гледа је у очи)
Но? Ти се надаш да ћеш мојом женидбом много добити.
ОЛГА
Шта мислиш тим?
ГИДРА
Ти врло добро знаш. Али ја ћу бити паметнији од свога оца.
ОЛГА
Шта кажеш?
ГИДРА
Много паметнији. То ми је било потребно да знам.
ОЛГА
Како?
ГИДРА
Зато сам те звао.
ОЛГА
Шта кажеш?
ГИДРА
Буди мирна. Наићи ће неко. Но знај да сам сад ја господар. (Полази.) До виђења, идем по Вуку.
ОЛГА
Чекај. Само две речи. Ја сам била луда.
ГИДРА
Ја нисам. До виђења. . .
(Оде нагло лево.)
ОЛГА
(замишљена у први мах, па онда гневна)
А... (Сада и хоће да је мирна — и полугласно)
Којешта.
(У собу улази здесна Вука.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.