Гором језде кићени сватови, Гором језде, а гори бесједе: „Ко ће нама дати вечерати?“ Ал’ говори л'јепог Јове мајка: „Мени, мени, кићени сватови, 5 „Ја ћу вама дати вечерати — „Б'јела хљеба и рујнога вина; „Коњма зоби и зелене траве; „Јови Сојку, најљепшу ђевојку.“
Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 38-39.
