Горачићка буна

Горачићка буна један је од пресудних догађаја у историји Драгачева. Фебруара месеца 1893. године, мештани драгачевских села Горачићи, Губеревци и Живица, бранећи своја уставна и законска права, пружили су отпор обреновићевском режиму. У згради општинске суднице у Горачићима од стране војника страдало је је 18 мештана, присталица Народне радикалне странке, док је рањено 21. Од војника ни један није рањен, нити је погинуо, што је најречитији доказ да браниоци општинске суднице нису поседовали ватрено оружје.

Историчари су тај догађај назвали Горачићка буна. А, у суштини, Горачанци, Губеревчани и Живичанци се нису бунили. Они су, заправо, бранили своју законито изабрану општинску управу и самоуправу, грађанска права и слободе. Раде П. Плазина/Плазинић, Губеревчанин, један од организатора те одбране, догађај је назвао правим именом - Крвави Горачић.^[a]

Епитафи страдалим, али и преживелим учесницима Горачићке буне представљају драгоцена микро-историјска сведочанства, осветљавајући бројне друштвене околности.

Страдали на лицу места

Погинули су: Милић Ружичић (стар 35 година) и Јанко Стевановић (30) из Горачића, Миљко Николић (26), Марко Ћендић (48), браћа Јеврем (25) и Аврам (23) Басарићи, Милован Ђенадић (40), Миленко Клисарић (30), Чедомир Богетић (25), Раденко/Ранко - Рако Вујиновић (25) из Губереваца, Миљко Јоровић и Ранко Милутиновић (31) из Живице.

Споменик Милићу Ружичићу (†1893) (Горачићи – Ружичићи)

О шарен спомене

ладни камене

кои свакоме срце храбриш

што овде показујеш место

сарањеног од 34 год.

МИЛИЋА РУЖИЋИЋА

уваженог грађанина

и бившег кмета села Горачића

кои погибе 20 фебруара 1893. год.

пред судницом општине горачке

од браће небраће либерала

српски дахија

Нема живота без слободе.

Благо оном кои ваком смрћу умре.

Лака земљо која га покриваш

својом те је откупио крвљу.

(...)

Споменик Јанку Стевановићу (†1893) (Горачићи – Сјеничићи)

Ево гроба неизбежна двора

ђе с одмара тело од умора

срца млада што за правду страда

ЈАНКО СТЕВАНОВИЋ

поштовани грађанин

овог села Горачића

бив. Војник

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

који часно поживи 35 год

а погибе 20 фебруара 1893 год.

пред судницом општине горачке

од војничких пушака.

Нас 18 жртви

паде за владе либералне партије

(...)

Споменик браћи Басарић: Авраму (†1893) и Јеврему (†1893) (Губеревци – Ћендићи)

АВРАМ И ЈЕФРЕМ

погибоше браћа Басарићи

Шарен спомене

ладни камене

кои сваком срце храбриш

што овде показујеш

место сарањеног

од 25 година

АВРАМА БАСАРИЋА

из Губереваца

бившег војника сталног кадра

кои погибе 20 фебруара 1893. год.

код суднице оп. Горачке

од браће српске војске

а на тугу целој фамилији

и осталој Србији

Тек што почесмо радити

очевину храбрити

ал покоси нас смртна коса

не пожали што је роса

покојног

ЈЕВРЕМА БАСАРИЋА

из Губереваца

бившег војника

сталног кадра

кои поживи 27 год.

а погибе 20 фебруара 1893. год.

код суднице оп. Горачке од браће

српске војничке трупе

а на тугу својој фамилији

(...)

Споменик Миљку Николићу (†1893) (Губеревци – Страњанско/Горње Кнежевића гробље)

Овде леже кости

невина и срца млада

што за правду страда

МИЉКА НИКОЛИЋА

из Губереваца

кои у најлепшем цвету од 26 год.

погибе од пушака војничкије

под владом либералном

код Горачке суднице

20 фебруара 1893. г.

(...)

Споменик Ранку Милутиновићу (†1893) (Живица – Чукар)

Ево гроба ево мрачна двора

где с одмара тело од умора

РАНКА МИЛУТИНОВИЋА

из Живице

уваженог грађанина

и бившег кмета

кои часно поживи 31 г.

а борећи се за радикалну странку

и чувајући општинско добро

погибе пред судницом оп[штине] Горачке

20. фебруара 1893. год.

од небраће либерала.

Бог да му душу прости.

(...)

Преминули од задобијених рана

Тешко су рањени: Живко Јевремац и Радисав Јевремац из Горачића, Панто Цогољевић, Антоније Стојић-Богићевић (38), Витор Ћендић (48) и Максим Цогољевић из Губереваца. Ни један ране није преживео. Сем Максима Цогољевића и Панта Цогољевића, остали су умрли у школској згради. Панто Цогољевић преминуо је 5. марта, а осамдесетпетогодишњи Максим Цогољевић 8. маја 1893.

Споменик Максиму Цогољевићу (†1893) (Губеревци – Плазине)

О шарени спомене

ладни камене

који свакоме срце храбриш

што овде показујеш

место сарањеног

од 85 год.

МАКСИМА ЦОГОЉЕВИЋА

из Губереваца

који задоби пушчану рану

код цркве и суднице горачке

20 фебруара 1893 год.

од браће небраће либерала

српски дахија

а издану 7 марта 1893 г.

Нема живота без слободе

Благо ономе

који оваквом смрћу умре

лака земљо која га покриваш

својом те је откупио крвљу

(...)

Преживели

Рањени су а преживели: Рако Јечменица (остао без леве руке), Миљко Ракићевић (сломљена му кичма, па остао грбав), Филип Пајовић (онеспособљен за рад), Драгић Плазина, Радојко-Радојица Ђурђић - Радосављевић, Живко Ћендић, Радич Плазинић, Сава Басарић, Алексије Плазинић и Ранко Ћендић из Губереваца; Петроније Мишовић, Тимотије Микановић, Јеврем Матовић и Добросав Матовић из Живице; Богић-Бојо Лончаревић (изгубио око), Алексије Суруџић, Милоје Јевремац, Симеун Кнежевић, Максим Васиљевић и Обрад Ружичић из Горачића.

Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковићи)

Овде је сарањен

МИЛАН РАКОВИЋ

из Горачића

поживи 75 г.

у време свог живота бијо првак

кметовао је више пута

и као ратник одликоват је

ратном медаљом 1876 г.

за врлине своје одликоват је

и краљевским орденом

Таковског крста 5 реда 1893 г.

Умро 11. септембра 1916 год.

Споменик подиже му

син Веселин Раковић

и остала родбина.

Споменик Миљку В. Ракићевићу (†1916) (Губеревци – Ћендићи)

Овде [је] сарањен

МИЉКО В. РАКИЋЕВИЋ

из Губереваца

рођен 6 октобра 1863 г.

борац за слободу и народна права

одликован орденом Таковским крстом

(...)

Умро 1916 г.

Споменик Марку Р. Јечменици (†1933) (Губеревци – Ћендићи)

МАРКО Р. ЈЕЧМЕНИЦА^[b]

из Губереваца

угледни домаћин

и дугогодишњи одборник

и кмет овог села

и бившега борца

за права и слободу народног

(...)

Споменик Тиосаву Јаковљевићу (†1935) (Горачићи – Јаковљевићи)

ЈАКОВЉЕВИЋ ТИЈОСАВ

из Горачића

борац народне слободе из 1893 г.

дугогодишњи председник општине

и члан Окружне скупштине.

А престави се 10 јуна 1935 године

у 73 години старости.

Спомен му подиже син Живојин

и остатак породице

и веле Бог да га прости.

Виновници

Кривицу за ове погибије народ је свалио на неке људе, ватрене присталице либералне партије, који су, за освету, изгубили живот од радикалских хајдука.

Споменик Драгићу Драшковићу (†1894) (Горачићи – Петковићи)

Овде леже посмртни остаци

Газда ДРАГИЋА ДРАШКОВИЋА

трговца из Горачића

који је невино убијен у свом дому

16. марта 1894 г.

у својој 50 години живота.

О: проклето племе каиново

зар те јоште у свијету има,

те невине ти убијаш људе

опште проклетство,

прати злотворе Гријеха овог,

да их правда божија потамани

и на утјеху породице

Миљко Мунитлак из села Пресеке

главни злочинац убијен је у потери

као злотвор народни

а његов саучесник

Јеремија Јоровић из Живице

убијен је по пресуди 16 јуна 1895 г.

Ожалошћена породица

бога моли и у нади живи

да ће и остале злотворе

приређене смрти Драгићеве

јарко сунце проказати

и правда их божија казнити

(...)

Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци Срба

МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бивши војник

у српско турском рату

1876 и 7 и 8 год.

поживи 49 год.

погибе од кајдука

5 јула 1895 год.

Бог да му душу прости

Овај му споменик подигоше

његови синови

Велимир, Владимир, Будимир,

Добросав, Станоје и Радоје.

Напомене

1. Подаци и н аводи преузети из књиге „Горачићка буна 1893”.
2. Умро 1933. у 88. години.

Извори

• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, „Горачићка буна 1893”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2022.