Гдјено синоћ сунце залазаше,
онди Мујо с мајком вечераше.
Мујо једе шећерли баклаву,
Мујо једе, а мајка не једе.
Мајка Муји тихо говорила: 5
— Како мореш, Мујо, вечерати?
— што не могу, моја мила мајко?
— Знаш ли, Мујо, једини у мајке,
што си, сине, из малена глед’о,
ноћас ти је међу јенђијама! 10
Кад то зачу челебија Мујо,
и он скочи од земље на ноге
па он оде на воду студену,
па узима турски абдест на се.
Отле оде у нову џамију 15
па он учи турскога езана.
Слушала га јенђи-када млада
како учи турскога езана,
слушаиући тихо говорила:
— Мили боже, лијепа езана! 20
Говорила лијепа дјевојка:
— Лијеп езан, а још љепши Мујо!
Кад изиђе Мујо из џамије,
и он оде драгој под пенџере.
Како дође, уз демир се пење, 25
како хукну, табак џама пукну,
кол’ко јекну, сав чардак позвекну:
— Кам’ ти вјера, једна невјернице?
Кам’ ти клетве, убиле те оне!
Говорила лијепа дјевојка: 30
— Ево вјера, драга душо моја,
ево клетве, оне ме убиле!
Па поскочи са мека душека,
сву је крну у ленђен сапрала,
а прстење у ибрик сасула. 35
Одведе је челебија Мујо.
А кад сјутра јутро освануло,
поручују јенђи-буле младе:
— О, дјевојко, једна невјернице!
Пошљи нама дибу и кадифу, 40
пошаљи нам бисер и дукате.
Поручује лијепа дјевојка:
— За дибу сам пред вас ишетала,
за кадифу у руку љубила,
за бисер сам под крну унишла, 45
за дукате рухо дијелила.
Ја нијесам васке преварила,
већ сам пошла за свога севдаха!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 797-798.
