Гаја и његов ујак
Књигу пишe Селим царевићу
На кољено сестрици Марици:
„Село моја, сестрице Марице,
Пошаљи ми јединога Гају,
Јели Гају јел’ од Гаје главу!” 5
Јела зове чедо своје Гају,
Те је чеду беседила мајка:
„Ао Гајо, мој сине једини,
Ти опрeмај коња понајбоља,
Мећи на се и скерлет и свилу, 10
Скерлет чоју по врану коњицу,
Па узимај лака буздована,
Што је теби оставио баба,
Увијај сс горс у облаке,
Те ти иди твом рођену ујку; 15
А кад будеш код двора бијела,
Слази доле са коња бабина,
Њега вежи за алај капију,
У дворе му на кољени шећи,
Љуби њега у скут и у руку, 20
Љуби земљу куд пашмагом стаје,
Од мене га лијепо поздрави:
„Да мој ујко, Селим-царевићу,
Тебе ми је поздравила мајка
С мојом сабљом да ми с'јечеш главу, 25
Да јој шаљем и сабљу и главу,
У два џепа два мор-бурунџука[1],
С чим ће мене ожалити мајка!”
То је Гајо послушао мајку,
Он оправи коња најбољега, 30
Стере свилу по зеленој трави,
С траве меће на себе јунака,
Скерлег чоју по врану коњицу,
Па узима лака буздована,
Што је њему од бабе остало, 35
Увија се горе у облаке,
Па он оде свом рођену ујку;
А кад дош’о до бијела двора,
С коња слази, за капију веза,
А сам шеће на кољени ујку, 40
Љуби ујка у скут, и у руке
И у земљу ди пашмагом стаје.
Јошт је ујку тијо беседио:
„Да мој ујко, Селим-царевићу,
Тебе ми је поздравила мајка, 45
Моја мајка, а твоја сестрица,
С мојом сабљом да ми с’јечеш главу,
Да јој шаљеш и сабљу и главу,
У два џепа два мор-бурунџука,
С чим ће мене ожалити мајка!” 50
Насмеја се Селим царевићу,
Па беседи Гајици нећаку:
„Ао Гајо, материна рано,
Не зове те ујко царевићу
Да он твоју китну с'јече главу, 55
Већ да тебе ожени ујаче,
Ујко теби наш'о је дјевојку,
Да ти буде мјесто бабе твога,
Бабе твога, мила шура мога,
Којино се давно преставио 60
И Божијој истини отиш’о!”
Па он зове младе свештенике,
С њима шећу у светицу цркву,
Ту божији закон савршише
И одоше на весеље мајки — 65
Мајка доби две за једну главу.
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 31)
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
