Југ поћера по небу облаке
И доћера сјеверу на врата.
У сјевера лијепа ђевојка,
Југ је проси, сјевер се поноси:
„Од отален, један мутиводо, 5
„Све ми јеси воде замутио,
„До лијепа Ђурђева бунара,
„Код њега се троје ђеце игра:
„Жарко сунце и сјајни мјесече
„И она ми тија годиница. 10
„А сунце је говорило мајци:
„„Моја мајко, ја сам ти најбоље,
„„Јера гријем по свјету сироте;“
„А мјесец је говорио мајци:
„„Моја мајко, ја сам ти најбољи, 15
„„Јер ја сјајем с вечера до свјета,
„„Па по мени путују путници;“
„А година говорила мајци:
„„Моја мајко, ја сам ти најбоља,
„„Јер ударим рано у прољеће, 20
„„Те почињу води и тежаци.““
