Шетала се млада Вукоманка
По бостану и по ђулистану,
Цвеће јој се у скут задевало.
Ал' беседи млада Вукоманка:
„Каранфиле, моје драго цвеће! 5
„Нехмој ми се у скут задевати,
„Јер ти цватиш и семе доносиш,
„А мен' ево девет годиница,
„Од како сам јадна ја удата,
„Нити цватим, нит' семе имадем, 10
„Нит' ја знадем, што је мушка глава."
Она мисли, нитко је не слуша,
Слушала је мила свекрвица,
Па беседи Вукоману сину:
„Вукомане, мој једини сине! 15
„Снашица се по бостану тужи,
„Ево данас девет годин' дана,
„Од како је млада Вукоманка,
„Нити цвати, нит' семе доноси,
„Нити знаде, што је мушка глава; 20
„3ар ти ниси, сине, мушка глава?
„3ар ти немаш на срдашцу биља?"
Ал' беседи млади Вукомане:
„Ој старице, моја мила мајко!
„Зазор ми је за то беседити, 25
„Ал' ти оћу право казивати:
„Кад си мене оженила мајко!
„И свели сте двоје младенаца,
„Ја сам тео обљубит' јој лице,
„Ал' је она мене побратила, 30
„Да живимо, к'о брат и сестрица."
Ал' беседи мила стара мајка:
„Вукомане мој једини сине!
„Да те нисам ни сад оженила,
„А камоли пре девет година! 35
„Кад је мене твој баба довео,
„Ја сам њега двапут побратила,
„Он је мене трипут ударио:
„„Нисам тебе за сестру довео.
„„Већ сам тебе за љубу довео."" 40
Још не прође ни година дана,
Чедо роди млада Вукоманка,
Чедо роди, и баш мушка глава.
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 631-633.
