Вођ кроз Смедерево

Извор: Викизворник

М-218 Вођ кроз Смедерево са историјом вароши ШТАМПАРИЈА БЕЛЕТРА, БЕОГРАД 1938 Вођ кроз Смедерево са историјом вароши БЕОГРАД, 1938 ШТАМПАРИЈА БЕЛЕТРА Историја

Има неколико хипотеза како је постало име Смедерево, али ниједна од тих хипотеза није доказана. За време римске владавине водио је важан друм од Сингидунума, данашњег Београда, десном обалом Дунава до Виминациума, данашњег Костолца, а одатле десном обалом Мораве даље за Ниш и Цариград. На томе путу, у близини данашњег Смедерева, налазило се римско насеље Mons Aureus, на ушћу Брестовичког Потока у Дунав. Реч Смедерево је могла доћи и од назива Mons Aureus погрешним изговором Византинаца и Словена. Ипак, ваља забележити да се један предео у близини Смедерева и данас зове Златна Греда. Насеље Mons Aureus се развило у III веку после Христа, када је цар Проб засадио винограде у тој околини. У Ћириловачком Потоку налазила се римска поштанска станица Vincea. По околини Смедерева се и данас налази много остатака из римске прошлости: цигле, водоводне цеви, делови посуђа, гробнице и, нарочито, новац. Најзнатнији од тих римских остатака јесте велика количина римског новца (око 10.000 комада), нађеног у двема великим амфорама 1929 године на имању г. др-а Живадина Стефановића-Сомборца, сепатора.

Српско насеље Смедерево постало је свакојако на остацима Mons Aureus-а, дакле недалеко од данашњег Смедерева. Први пут се помиње у историјским изворима 1019 године, па затим тек 1381.

У XV веку зида се смедеревска тврђава, на ушћу Језаве у Дунав, на месту где дотле није било никаквог већег насеља ни утврђења. Та тврђава добија име суседног Смедерева.

3 Кад је 1427 године умро деспот Стеван Лазаревић, наслеђује га по ранијем споразуму његов сестрић Ђурђе Бранковић-Смедеревац, човек преко 60 година, али крепак, мудар и политички искусан. Оставши без утврђених места која му узеше Турци и Мађари, Ђурђе почиње да зида Смедерево. Вероватно је још с јесени 1428 године припреман материјал за зидање, али је рад почет тек у пролеће 1429 године. У јесен 1430 год. данашњи град је већ био готов. Ђурђе је у њему сместио и свој двор, и тако Смедерево постаје политички центар српског народа.

Дубровчани често посећују Смедерево у то доба и имају у њему своју колонију.

Године 1434 прослављена је у Смедереву свадба Ђурђеве кћери Катарине и грофа Улриха Цељског. Одмах затим султан Мурат II шаље Ђурђу посланике и тражи за себе млађу кћер Ђурђеву Мару, којој не беше ни пуних 14 година. Ћурђе му је мораде дати. Али ни та родитељска жртва није донела спасење. Већ 1439 године сам султан са 130.000 људи нападе на Смедерево. Султан је излио и неколико огромних топова, и већина Срба тада је са страхом први пут чула топове. После тромесечне опсаде град се предаде услед глади. Султан нареди да се цркве претворе у џамије и да се у Смедерево досели што више Турака.

После успешног рата Срба и Мађара против Турака од 1443 године, Ћурђу је враћена цела деспотовина са Смедеревом, по миру у Сегедину 1444 године.

Септембра 1444 Ђурђе у Смедереву гостољубљиво прима Хуњадија и краља Владислава, иако није хтео с њима да пристане на рушење сегединског мира.

У пролеће 1449 потписан је мир између Турске и Угарске у Ђурђевом двору у Смедереву. Ђурђе је том приликом био Портин пуномоћник.

12 јануара 1453 године била је у Смедереву велика свечаност. Тада је донето у Смедерево тело светог Луке, које је Ђурђе купио од султана за 30.000 дуката и пренео у Смедерево из Рогоса у Епиру. У Смедереву је свечево тело лежало све до пропасти 1459 године. Лепе описе те свечаности налазимо у делу „Ђурађ Бранковић” од Чедомиља Мијатовића.

4 По паду Цариграда 1453 године Мехмед II поново напада на Смедерево, али се џиновска тврдиња одржа, ма да је султан из земље одвео у ропство око 50.000 душа.

Године 1456 султан поново напада на Смедерево, али опет без успеха. Исте године на Бадњи-дан умре стари

Горе: Крстата кула са узиданим крстом и натписом када је град зидан. Доле лево: Један римски саркофаг узидан у гратско платно. Доле десно: Прозори на великој дворани Деспотовој, који су гледали на Дунав (доцније зазидани)

Ђурђе од последица једне ране добивене у двобоју. Наследи га син Лазар. У породици деспотовој почеше раздори и свађе. 1458 године умре међутим и Лазар. Стање се Србије тиме само погоршало. Удова Лазарева Јелена поведе преговоре да се њена кћи Јелена уда за босанског престолонаследника Стевана Томашевића и да му у мираз однесе деспотски престо смедеревски. Првог априла 1459.године венчао се у Сме-

5 дереву Стеван Томашевић са 13-годишњом Јеленом Бранковић, која пређе у католичанство, добивши име Марија. Стеван Томашевић постаде деспот у Смедерву, с тим, да кад буде наследио свога оца, уједини Босну са Србијом. Али ускоро Мехмед II и по трећи пут пође на Смедерево. Стеван беше немоћан, туркофилска странка врло јака. Видећи своју немоћ, деспот Стеван поведе с Турском преговоре. Турци му допусте да са породицом и својом имовином напусти град, а они уђу у Смедерево 20 јуна 1459 године. Србија тако беше претворена у Смедеревски санџак.

У овом кратком историјском прегледу немогуће је дати све детаље смедеревске средњевековне историје. Немогуће је чак наводити ни богату литературу, нити упутити читаоца на изводе. Задовољићемо се само да напоменемо да је Смедерево и у народној песми и лепој књижевности често спомињано широм нашег народа.

За време турске управе стари цариградски друм ишао је обалом Дунава само до Гроцке, а одатле скретао на Коларе, Паланку, Баточину и даље. Тако Смедерево остаде ван овога важног пута.

Године 1661 описао је Смедерево чувени турски путописац Евлија Челебија. Између осталога он вели да у Смедереву има око 3000 лепих кућа и 300 дућана, а у самоме граду, између његових зидова, око 1000 кућа. Године 1680 долазио је у Смедерево пећки патријарх Арсеније III.

За време великог рата противу Турака 1683—1699 године Немци су узели Смедерево 1688 године, али већ 1690 године велики везир га је преотео и посекао целу посаду, 500 Немаца и 400 Срба.

У аустријско-турском рату 1716—1718 године Немци поново узимају Смедерево и по пожаревачком миру оно остаде њихово све до београдског мира од 1739 године. За време Кочине крајине (1788—1791) воде се борбе око Смедерева. Сам Коча први напада на Смедерево. Он ускоро крстари по целој околини: Пожаревац, Паланка, Голобок, Гроцка, Кулич. Најзад фелдмаршал Лаудон заузе Смедерево, а једно одељење Михаљевићевог фрајкора остаде у

6 њему као посада. Али по свиштовском миру од 1791 године Смедерево се враћа Турцима.

У самом почетку првог устанка Срби ударе на Смедерево и начине споразум са Турцима. Али кад Турци убију старешину Смедеревске нахије Ђушу Вулићевића, нападне Карађорђе на град и заузме га 8 новембра 1805 године. И данас постоји велики дуд, под којим је заповедник смедеревског града, Муарем Гуша, предао Карађорђу кључеве од града. По заузећу Смедерева, устанци су у њега преместили Правитељствујушчи совјет из Боговађе. Ту је Совјет остао све до заузећа Београда 1806 године, када је премештен у Београд.

Године 1806 у Смедереву су вођени преговори између устаника и портиног мухасила, ради утврђивања мира, познатог у историји под именом Ичков мир. Марта 1807 ти су преговори прекинути.

Септембра 1806 године долази у Србију Доситеј Обрадовић, да се стави у службу слободне Србије. Те године отворена је у Смедереву и прва школа са 15—16 ђака.

Јануара 1811 године један пук руске пешадије долази у Смедерево, браћи и савезницима у помоћ. Ту је и презимио. Многе појединости о Смедереву и Смедеревцима из првог устанка читалац ће наћи у Мемоарима Антонија Протића, Смедеревца, министра финансија, чији је рукопис издала Академија наука и који садржи лепе описе јуначких дела оних Смедереваца, који су под Карађорђем војевали код Београда, у Мачви, на Суводолу и другде, и који су ширили међе слободне отаџбине.

Несрећне године 1813 смедеревски војвода Вујица Вулићевић пређе скелом више Смедерева у Аустрију, а Смедерево, као и цела Србија, поново дође под турску власт. Године 1815, чим се чуло да Милош Обреновић иде на Пожаревац, дигну се и смедеревски Срби на оружје, начине шанац код Кулича, да пресеку везу између пожаревачких и смедеревских Турака. Затим се приближе Ђурђевом граду и сатерају турке из чаршије у град. Чаршијом загосподари Павко Сараорац, а код језавске ћуприје утврди се Стојан Ћирковић из Крњева, који пронађе негде и један Карађорђев топ и ту га укопа. Срби тако остадоше господари у вароши а Турци у граду.

7 Године 1834 прошао је кроз Смедерево француски гроф Боа-ле-Конт и описао га. Смедерево је тада имало око 800 Турака и 4000 Срба. Београд је тада имао 18.000 становника.

Године 1863 Турци су се иселили из Смедерева. Остао је само турски гарнизон у граду. 6 априла 1867 године и овај је гарнизон отишао из града. У спомен тога догађаја, носила је улазна градска кула према вароши овај натпис у камену свога најширег свода: „Предаде се 1459 године, покаја Кнез Михаил М. Обреновић 1867 године!” Та је кула, заједно са овим натписом, ишчезле за време рата 1916 године.

Законом од 1864 године цариградски друм води из Београда поред Дунава опет кроз Смедерево. Године 1871 отворена је у Смедереву гимназија са 2 разреда и 49 ђака. Њена историја би била врло занимљива, јер је она дала велики број одличних интелектуалаца, који су се одликовали у свима гранама јавнога живота.

Године 1886 предата је саобраћају железничка пруга Смедерево—Велика Плана.

Године 1896 држан је у Смедереву први конгрес Српских земљорадничких задруга.

У светском рату Смедерево је тешко настрадало. На Митровдан 1914 године покушао је непријатељ прелаз код Смедерева, али је сјајно сузбијен. У јесен 1915 године Смедерево је било једна од најважнијих тачака непријатељског напада. Том приликом јако је настрадало од непријатељских топова. Три године било је под непријатељском окупацијом, као и цела Србија. Али 17 октобра 1918 године хероји са солунског фронта донели су слободу и Смедереву. Године 1930 прослављена је у Смедереву свечано 500-годишњица смедеревског града уз учешће званичних претставника и многобројних гостију. Том приликом штампана је као државно издање величанствена споменица у редакцији г. Пере Ј. Поповића, архитекте.

8 Град

Највећа средњевековна тврђава у Србији и једна од највећих у Европи јесте смедеревски град. Он је често упоређиван са Каркасоном и Визбијем.

Варош и град Смедерево, гледани са Карађорђевог Брда (у позадини Банат, Дунав и Годомин).

Град има облик неправилног троугла, као цариградски град, чији је један део такође зидан о трошку богатог Ђурђа Смедеревца, који је имао у своме поседу многе руднике сребра, злата и бакра (Трепча итд.). Средњевековни градови по правилу зидани су на брдовитом терену; Смедерево чини изузетак, јер је у равници. При зидању је овај терен био за читав метар нижи од данашњег терена, па га ипак није Ду-

9 нав плавио као данас, јер се онда Дунав могао слободно разливати по банатској равници, те није никад достигао данашњу висину воде. Доцније, кад је Банат осигуран од ноплава (у XIX веку), смедеревски град је постао водоплован. Град су Турци оправљали и одржавали у реду и он се одлично држао све до 1870 године. За време рата, Немци су срушили извесне делове града, да би проширили железничку станицу. Сем тога, и само бомбардовање оштетило је много и главно градско платно, а нарочито делове „малога града".

Градска страна према вароши имала је: 1) Спољне зидно платно; 2) Средње зидно платно веће од спољњег а мање од унутрашњег, са зупцима и три куле: две на теменима троугла, које и данас постоје, а трећу на главном улазу према железничкој станици, која је порушена 1916; 3) Главно, највеће платно са кулама разног облика и величине.

Између спољњег и средњег платна био је ров пун воде, а између средњег и унутрашњег био је сакривен пут за градску одбрану.

На језавској страни није сигурно да је постојао ров. На дунавској страни Дунав је вршио улогу рова, те спољни зид није постојао, већ само средњи и унутрашњи. На саставу дунавске и језавске стране налази се такође једна спојна кула, деветоугаона, док су оне према Смедереву осмоугаоне.

У углу код утока Језаве одвојен је један део града зидом са четири куле. То је „мали град”, последње прибежиште за одбрану у случају да непријатељ продре у град. Ту је у исто време био двор и државна ризница деспота Ђурђа. И сада се познају прозори Ђурђеве палате, (вероватно велике сале за аудиенције, која се помиње у историјским изворима). Виде се и рупе од греда, које су делиле двор на спратове. Поред зида, који одваја мали град, налази се ров пун воде, као што је било и споља. Прва кула до улаза, звана Јеринина кула, накривила се цела услед бомбардовања у светском рату. На трећој кули званој „крстата кула”, због лепог крста циглом у њу узиданог, налази се натпис, узидан опекама, који гласи:

10 Вь Христа Бога благовҍрни деспоть Гоургь, Господинь Србљюмь и Поморю Зетскому. Повелѣниемь его сьзида се градь сьи вь лѣто 5. Ц. Л. Й. (тј. 6938 године од створења света, односно 1430 год.).

По свима кулама виде се излази, којима је војска излазила из куле на градске зидине.

Град је имао неколико улаза. Сем главне капије према данашњој железничкој станици, била је још једна на тој страни, до угаоне куле на Дунаву. Дунавско платно имало је такође једну капију и језавско једну.

Град Деспота Ђурђа изнутра

Смедеревски град личи на цариградску тврђаву и по облику и по начину зидања. Сличност је можда и отуда, што је зидањем управљао један Грк из Цариграда, Ђурђев шурак Кантакузен.

Смедерево нема у околини камена, па је Ђурђе морао рушити оближње римске напуштене градове, гробља и друге објекте, да њихов материјал употреби за зидање. Отуда на зидовима смедеревских градских платана има узиданих читавих саркофага, скулптура, плоча с натписима, архитектонских делова итд. Инскрипције на њима су прочитали и објавили Вулић и Премерштајн. Од тих римских остатака

11 најзначајнија је била једна женска статуа, природне величине, постављена у нарочиту нишу на првој кули малога града. Веровало се да је то Проклета Јерина и деца су оматрала за своју патриотску дужност да је гађају каменицама. Непријатељи су је однели за време светског рата. Овог старог материјала највише је узето из Костоца, римског Виминациума, а могао је бити довлачен и са других страна.

Припреме за зидање смедеревског града су предузете још с јесени 1428 године, али је прави посао почео тек с пролећа 1429, а било је све готово између априла и септембра 1430 године. Ово је био огроман напор и невероватна брзина у зидању за оно време, али је то сјајан доказ о снази и организацији ондашње Србије. Рачуница говори да се зидало око 500 кубних метара дневно. Да се данас сазида једна таква архитектонска грдосија, рачунајући око 300 дин. 1 м3 требала би сума од преко пола милијарде динара савремене вредности. У XV веку то је био исполински посао, дело невероватне енергије.

Површина града са спољним зидовима износи 10,5 хект.

До пре кратког времена град је припадао Министарству војске и морнарнце. Недавно је дошло до споразума између Министарства војске и Општине смедеревске, тако да се град уступа на старање Општини. Међу своје претстојеће радове Градско поглаварство у Смедереву убраја и рад око уређења града и чување његово од даљег пропадања. Славни италијански архитект Виоли-Вијети дао је идејну скицу шта би се у граду могло подићи: стадион, позориште под ведрим небом итд. Међутим, пре но што би се томе приступило, требало би копати у главноме рову, да би се он ресторирао, а затим осигурати „мали град”, „крстату кулу” и 3 угаоне куле. Да се томе приступи, град треба да добије свога архитекту-конструктора, старатељски, саветодавни одбор и свога кустоса-економа.


Цркве

У Смедереву има две православне цркве, једна католичка и једна мојсијевска.

Стара црква Свете Богородице налази се на гробљу. С десне стране од улаза у њој се налази урезан запис да је

12 храм зидан 1012 године. Али по свему изгледа да је овај запис из доцнијег доба и да је година погрешно забележена, ако та година не означује годину постанка старијег храма на истоме месту. Археолози доказују да је по своме облику и начину зидања свакојако из XV века. Вероватно је да је раније ова црква била манастир, који се помиње и у записима из XVIII века. На зиду има интересантан запис из 1703 године: „Понови се манастир Смедерево во љето 1703. Стефан ковач са ктиторима, сиромаси, а не богати даше”. Године

Смедеревска саборна црква

1680 посетио је цркву пећки патријарх Арсеније III, 1745 патријарх Јоаникије, а 1791 године епископ вршачки Јосиф Шакабент. Разни натписи и урези у овој цркви изнели би читаву једну књигу. Један баварски краљ је уписао у једну фреску своје име овако: Ego sum Stephanus Bavariae Rex. Прича се да је ова стара црква била некад затрпана земљом, па ју је неки чобанин случајно пронашао, тако што му се коза рогом закачила за неки крст у земљи.

Нова градска црква св. Ђорђа, лепа и велика, сазидана је на месту где су се некада налазиле турске касапнице. Освећена је на дан светог Андрије Првозваног 1854 године.

13 За време светског рата ова је црква много настрадала. Заузимањем Кола српских сестара из Смедерева црква је обновљена 1923 године, али површно, само онолико колико је било неопходно да би црква могла служити. Године 1934—1937 реновирана је темељно: израђена је изолација од влаге, направљен мермерни иконостас, изведене су певнице и предикаоница, набављени велики импозантни полијелеји. Сликарске радове извршио је руски академски сликар г. Андрија Биценко. На све те оправке утрошила је црквена општина око 2,000.000.— динара. Тако је дело самоуког зидара из Папрадишта код Велеса у многоме модернизовано и улепшано. Ваља знати да је Мајстор-Андреја зидао и велику нишку и сарајевску цркву, иако је био прост дунђерин старога кова.


Гроб и споменик Димитрија Давидовића

Димитрије Давидовић био је један од наших првих новинара. Са Димитријем Фрушићем покренуо је у Бечу „Новине сербске” 1813 године. По преласку у Србију био је секретар кнеза Милоша, писац Сретењског Устава, министар унутрашњих дела и просвете, кнежев заступник у Цариграду, писац и просветни радник. Кад је пао у немилост код кнеза Милоша, повукао се у Смедерево, где је купио 40 коса ливаде, 8 дана орања, 10 мотика винограда са неколико стотина комада шљива и воћа у Ћириловцу, а у вароши на најбољем месту двоспратну кућу са више дућана. Ту је у Смедереву и умро на Благовести 1838 године и сахрањен код старе цркве. Године 1883 обновила му је гроб Уједињења омладина на иницијативу Смедеревског Гласника. Многи кижевници и јавни радници стекли су се тада у Смедереву, међу којима и Милован Миловановић, који је том приликом држао и велики говор. На гробу Давидовићеву чита се овај натпис:

Димитрие Давидовићь Савь Србин Родіо се у Земуну у царству аустри- СКОМь 12 октомврія

14 1789 а умрео 25 марта 1838 године у Смедереву у Србйі

Поводом стогодишњице његове смрти 1938 године, образован је Смедереву одбор за прославу те стогодишњице. На Благовести 1938 године одржан је помен на гробу Давидовићеву, а потом је одржана свечана седница у сали Општинског дома, где је одржао предавање о Димитрију Давидовићу, г. Момчило Милошевић, књижевник и управник Државне штампарије. За 12 и 13 јуни предвиђене су главне свечаности поводом Давидовићеве стогодишњице. Том приликом откриће се Давидовићу споменик, који је радио академскивајар г. Лојзе Долинар. За ту прилику предвиђене су и многе друге културне и привредне манифестације у Смедереву. Поводом ове стогодишњице основан је и фонд за отварање јавне библиотеке у Смедереву, посвећене имену Димитрија Давидовића.


Знатнија привредна предузећа „Сартид"

Српско акционарско рударско и топионичко индустријско друштво („Сартид”) основано је 1913 године. Основали су га пок. Ђорђе Вајферт и Повлашћено аустро-угарско друштво државних железница у Бечу. Овоме железничком друштву припадале су тада и Решичке творнице челика и домена. „Сартид” је основан у циљу да створи потребне инсталације за експлоатацију рудног блага Србије. Светски рат упропастио је започете радове. После рата подигнута је у Смедереву фабрика „Сартид”, која је израђивала мостове и гвоздене конструкције, оправљала вагоне и локомотиве, градила нове вагоне, инсталирала бродоградилиште. Око 1930 године фабрика је била слабо запослена због опште привредне депресије, па је морала изменити своју производњу. Прво је подигнута радионица за пресовану и ковану робу и пољопривредне алате. Године 1932 уз сарадњу Сједињених металургијских творница Титан-Надраг-Калан из Букурешта подигнута је ваљаоница лима и уређај за поцинковање

15 лима, а 1937 године подигнута је и Сименс-Мартинова пећ за топљење челика и ваљаоница полуфабриката за израду лима. Исто тако је са Безименим дурштвом бакарних рудника у Мајданпеку подигнута на самом руднику у Мајданпеку висока пећ за топљење сировог гвожђа помоћу дрвеног угља добивеног из мајданпечке шумске домене. Управна друштвена централа налази се у Београду. Акционарски капитал износи 45 милиона динара, годишња производња око 70 милиона динара, годишњи капацитет 85 до 100 милиона динара. Има око 1.100 радника. Фабрика је у своме процвату и она ће се и даље развијати.


„Економ"

Фабрика пољопривредних машина и ливница гвожђа и темпера „Економ”, основана је 1928 године. Сопственик фабрике је г. Фрања Зајиц. Уложени капитал је 8,000.000 динара. Фабрика има око десет чиновника и 250 радника. Данашњи капацитет је око 100 вагона израђевина годишње, али се овај капацитет из године у годину стално повећава. Има велику ливницу за обичан и темпер лив, као и механичку радионицу за обраду метала и дрвета. Израђује готово све врсте пољопривредних машина: плугове, сејалице, копачице, косачице, круњаче, машине за прераду грожђа итд. Израђује и многе друге артикле од обичног и машинског лива за кућне потребе и целе инсталације. Има и своје инсталације за добивање темпер лива, те снабдева државне железнице многим потребама од истог. Израђевинама од темпер лива снабдева и неколико других фабрика. Циљ је фабрици да се у будућности оспособи за производњу свих продуката, који спадају у општу машинску и моторну индустрију.


Фабрика тканина

Подунавска окружна задруга отвара фабрику американа и другог платна у просторијама некадашње трикотаже. Фабрика ће у најскоријем времену почети рад.

16 Државна железничка радионица

Стара железничка радионица постојала је до 1926 године на месту где се данас налази стовариште монопола соли. Од 1926 године радионица постоји на данашњем месту, тј. поред реке Језаве на терену који је насипан. У овој радионици оправљају се теретна и путничка кола а у последње време се приступило и изради нових путничких кола. Месечно се изврши око 50 оправака путничких коли и око 200 теретних. Радионица има своју сопствену електричну централу и водовод, као и ватрогасну чету. Радионица има и железничко-занатлијску школу за изучавање разних заната и спремање подмлатка за ниже старешинске положаје, као: партивође, пословође, прегледаче кола, машиновође итд. Радионица има 750 службеника и радника, међу којима 7 инжењера, 5 техничких чиновника, 15 пословођа и око 30 административних чиновника.


Смедеревска виноградарска задруга

Основана је 1909 године. Има преко 100 задругара са око 2 милиона чокота. Годишња је производња 70—130 вагона вина. Капацитет подрума је два милиона литара. Производи следећа вина и пића: смедеревку „Златно брдо", црно „Гром”, хамбургер, тамњанику, вермут, вињак, комовицу и безалкохолну ширу. Вредност инвентара и непокретности око 2 милиона динара. У подрумима има око 1,500.000 литара вина. Своје производе највише пласира у Београду, али осваја и друге пијаце.


Задруга за извоз грожђа, воћа и вина

Основана је 1932 године. Има 236 задругара и 7 подружница по околним селима. За последње три године извезла је 185 вагона грожђа и прерадила 30 вагона вина. Стовариште вина налази се у подруму Смедеревске кредитне банке.


Виноградарска-извозничка задруга

Основана је 1935 године са истим циљем као Задруга за извоз грожђа, али са мањим бројем чланова.

17 Годоминска водна задруга

Основана је 1931 године, ради обезбеђења богатог Годомина од поплаве. Обезбеђено земљиште износи 5627 хектара. Дужина подигнутог насипа износи 32 километра, а вредност извршених радова око 15 милиона динара.

Осем ових предузећа, осем многобројних трговачких и занатлиских радњи, постоје у Смедереву и ова привредна предузећа:

1) Смедеревска кредитна банка (основана специјалним законом 1871 године); 2) Смедеревска задруга; 3) Подунавска окружна задруга; 4) Смедеревска занатлиска кредитна задруга; 5) Задруга државних службеника за набавку кредита; 6) Задруга државних службеника за набавку намирница; 7) Пекарска задруга; 8) Сместиште Обласне штедионице (Силос); 9) Земљорадничка задруга; 10) Житарска задруга; 11) Сточарска задруга; 12) Репарска задруга; 13) Обласни савез земљорадничких задруга; 14) Парни млин Јована-Ванка Коџаса; 15) Парна стругара и млин Бајинобаштенске индустријске банке; и 16) Циглана Бранка Јефремовића.


Државне и самоуправне установе и надлештва у Смедереву

1) Градско поглаварство. (Смедерево има око 11.000 становника. Општински буџет за 1938—1939 годину нзноси 4,988.931 динар); 2) Начелство среза подунавског; 3) Окружни суд; 4) Срески суд; 5) Реална гимназија (мешовита, осморазредна, са 19 одељења, 750 ученика-ца, 32 наставника у школској години 1937-1938); 6) Основна школа (23 одељења, 1075 ученика-ца, 25 наставника-ца); 7) Стручна продужна школа (3 разреда, 7 одељења, 200 ученика, 14 наставника); 8) Занатска школа за раднике (41 ученик, 7 наставннка); 9) Женска занатска школа (5 разреда, 4 одељења, 170 ученица, 4 учитељице и 3 хонорарна наставника); 10) Државно тужилаштво; 11) Пореска управа; 12) Пошта, телеграф и телефон; 13) Царинарница I реда; 14) Бановинска болница; 15) Здравствена станица; 16) Стовариште управе државног монопола; 17) Дунавска станица управе држав-

18 ног монопола за извоз дувана; 18) Штедионица Дунавске бановине — Филијала Смедерево; 19) Одељак финансијске контроле; 20) Техничко слагалиште 6 ваздухопловног пука; 21) Смедеревска жандармеријска чета; 22) Бановински лозни расадник; 23) Бановински воћни расадник; 24) Капетанија пристаништа; 25) Паробродске агенције Државне речне пловидбе, Српског бродарског друштва, Мађарског бродарског друштва, Аустријског бродарског друштва и бродарства Ташка Наумовића; 26) Железничка станица са ложионицом; 27) Архијерејско намесништво и 28) Катастарска управа.


Разна друштва у Смедереву

1) Соколско друштво; 2) Пододбор Црвеног крста; 3) Јадранска стража; 4) Коло српских сестара; 5) Народна одбрана; 6) Аеро-клуб; 7) Народни универзитет; 8) Шаховски клуб; 9) Четничко удружење; 10) Удружење резервних официра и ратника; 11) Инвалидско удружење; 12) Студентско удружење; 13) Филателистичко удружење; 14) Друштво „Милосрђе”; 15) Хумано друштво летећи клуб „Олук”; 16) Црквено певачко друштво „Слога” са музичком школом; 17) Занатлиско певачко друштво „Ђурађ Бранковић”; 18) Радничка уметничка груна „Абрашевић”; 19) Црквено певачко друштво „Цецилија”; 20) Пододбор Професорског друштва; 21) Пододбор Учитељског удружења; 22) Трговачко удружење; 23) Удружење занатлија; 24) Удружење националних железничара и бродара; 25) Повереништво и читаоница Београдске радничке коморе; 26) Стрељачка дружина; 27) Пчеларско удружење; 28) Голубарско удружење; 29) Ловачко удружење; 30) Југословенска национална организација „Карађорђе”; 31) Грађански спорт-клуб „Ђурађ Смедеревац”; 32) Спорт-клуб „Сартид”; 33) Спорт-клуб „Железничар”; 34) Веслачко-нливачки клуб „Смедерево”; 35) Веслачки клуб „Сартид”; 36) Руска колонија; 37) Руско удружење љубитеља драмске уметности и 38) Смедеревска трговачка омладина.

19 Хотели и ресторани

У згради Општинског дома, у центру Смедерева, налази се хотел првог реда, „Гранд Хотел”. Од 1 маја 1938 године хотел је у општинским рукама. Хотел има 20 соба за преноћиште са новим намештајем, централним грејањем и текућом водом по собама. Поред одличне кујне, хотел има велику салу, врло подесну за забаве, концерте и друге јавне приредбе. У сали је инсталиран биоскоп, а има и велику сталну позорницу, врло подесну за позоришне претставе.

„Таково”, „Народна гостионица”, „Јадран”, и „Бела лађа”, имају такође по неколико соба за преноћиште.

20 РЕЧНА ПЛОВИДБА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ РЕД ПЛОВИДБЕ ОД 3 МАЈА ДО 12 СЕПТЕМБРА Кад Кад Дани Одакле долази Брод стиже полази из Напомена Смедерево Смедерева Из Радујевца

0.15 Понедељак Из Дубравице Из Београда 15.35 5.50 15.50 Из Дубравице 19.55 Из Дубравице 5.50 Из Београда 15.55 15.50 Уторак Из Радујевца 17.25 17.50 Из Дубравице 19.55 — Из Београда 23.15 25.25 Среда Из Дубравице Из Београда 15.35 5.50 15.50 Из В. Градишта 0.50 0.50 Из Београда 15.55 15.50 Четвртак Из Радујевца 17.25 17.50 Из Дубравице 19.55 — Из Београда 23.15 25.25 Из В. Градишта 0.50 0.50 Петак Из Дубравнце — 5.50 Из Београда 15.55 15.55 Из В. Градишта 0.30 0.50 Субота Из Београда Из Дубравице 16.35 19.55 16.50 Из Београда 23.15 25.25 Из Београда 9.45 9.55 Недеља Из В. Градишта Из Радујевца 17.45 24.— 18.—

21 РЕД ПЛОВИДБЕ Од 1 априла до 2 маја и од 13 септембра до 15 септембра Дани Одакле долази Брод Кад стиже У Смедерево Кад полази из Смедерева Напомена Понедељак Из Дубравице Из Бсограда Из Радујевца Из ДубравиЦе 15.35 18.25 19.55 5.30 15.50 18.50 Уторак Из Дубравице Из Београда Из Дубравице Из Београда 15.35 19.55 23.15 5.30 15.50 23.25 Среда Из Дубравице Из Београда 15.35 5.30 15.50 Четвртак Из В. Градишта Из Београда Из Радујевца 0.30 15.35 18.25 0.50 15.50 18.50 Петак Из В. Градишта Из Радујевца 0.30 15.35 0.50 15.50 Субота Из В. Градишта Из Београда Из Дубравице Из Београда 0.30 16.35 19.55 23.15 0.50 16.50 23.25 Недеља Из Београда Из В. Градишта 9.45 17.45 9.55 18— Од 1-IV до 15-IX ДОЛАЗАК ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗОВА У СМЕДЕРЕВО (Важи од 1 маја 1938 год.) Београд Велика Плана Пожаревац Мала Крсна Смедерево 0.05 1.16 1.53 2.41 2.21 3.20 3.59 4.28

5.40 — 7.20 7.37


8.40 9.41 10.10 7.35 12.36 12.54

22 ДОЛАЗАК ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗОВА У СМЕДЕРЕВО (Важи од 1 маја 1938 године) Београд Велика Плана Пожаревац Мала Крсна Смедерево 10.40


12.36 12.54 13.10 13.10 — 15.13 15.30 — 16.46 17.15 18.11 18.40 18.17 — 19.30 20.17 20.31 20.35 — 21.30 22.39 23.08 ПОЛАЗАК ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗОВА ИЗ СМЕДЕРЕВА (Важи од 1 маја 1938 године) Смедерево Мала Крсна Пожаревац Велика Плана Београд 1.20 1.50 2.46 3.12 — 3.08 3.38 4.30 — 5.40 5.42 5.56 6.27 — 7.50 6.43 7.02 7.36 — 9.12 9.05 9.24 — 10.44 — 13.55 14.25 — 16.24 16.32 16.08 16.24 16.53 — 18.15 17.10 17.40 18.40 — 19.50 21.40 22.10 — 0.20 — АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОГРАД - ГРОЦКА - СМЕДЕРЕВО Полазак С т а н и ц е Долазак I II III I II III 6.30 12.30 17* Београд 7.45 13.45 18.45 7.30 13.30 18 Гроцка 6.43 12.45 17.45 8.15 14.15 18.45 Смедерево 6 12 17 •Од 15-V до 1-Х из Веограда полази у 18 часова.

САОБРАЋАЈ СА КОВИНОМ

Једна мала лађица сваког дана по четири пута долази из Ковина и враћа се натраг.

САОБРАЋАЈ У ВАРОШИ

На пристаништу и станици увек има довољан број фијакера за путнике. На тргу пред Општинским домом има редовно неколико ауто-таксиа, тако да се може у свако доба путовати у свима правцима.

23