Витар ружу по пољу носаше,
На Ивин је чадор наносаше.
У чадору нико не бијаше,
Само Иво болестан лежаше.
Виш главе му тамбура висаше. 5
Болан Иво тамбнри говори:
„Тамбурице, моја дангубице,
Терзијану, мој велик зијану,
Доста сте ме гладна наранили,
А и жедна винца напојили, 10
Дивојака на сокак извели,
Удовица на авлинска врата,
Пушћеница у зелену башчу,
А сад не знам, шта ћу од тамбуре."