Винчаце

* * *

Винчаце^[1]

Дивојка се ј' сватом надијала,
Башелово ј' поље насијала,
И вила је винца од невења,
Од невења и од каломпрја,
Насадила коло мажуране. 5
Кад су пришли господа сватови,
Она њим је говорила млада:
Ај ви моја господо сватови,
Вежте коње в поље башелово,
Ви сидајте в коло мажуране, 10
Да вам дилим винца од невења,
Од невења и од каломпрја.
Говори јој најстарији свате;
Ај дивојко драга душо моја,
Када си ти ове винце вила, 15
Јесил' млада онда трудна била?
Она њему говорила млада:
Ако сам је добру војну вила,
Ја нис млада труда ни видила.
Ако сам је худу војну вила, 20
Ја сам млада цел дан трудна била.
Зајди ванка липото дивојко,
Ова писма на твоје поштење,
Теби писма а нам чаша вина!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Ову пјесму, коју пук у Новом Винодолском „Винчаце" зове, пјевају, на вечер у очи вјенчања четири жене дјевојци, која ће се други дан виенчати и то пред вратима. Када пјевачице запјевају двие по двие: „Зајди ванка липото дивојко," изађе она на кућни праг носећ у десној руци врч с вином; а у лиевој решето с моквами невенцвиећа, босиљака и надробљена круха а и четири округла колача. Када се пјесма изпјевала подигне млада невиеста врч с вином те рече: „Која је дјевојка међу вами најстарија, да би клету заманом" и пије.
             Затим изручи врч ближњој од пјевачица и пораздиели њим четирим по један колач;
   што је у решету, стресе мед сакупљену свјетину а ова побира крух и смокве по тлу. Врч иде редом од кума од руке до руке, од грла до грла, док се сасвим неизциеди, па се онда дјевојци враћа и уручи.

Извор

Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 164-165.