Вила

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

За спомен госпођици Ђ. де П.

Тек под санка мехким крилом
Сретô сам се с бајном вилом
И жељно је гледах млад;
Миомиром њене косе
Моје срце опило се,
     И ја сретан бијах тад...

Али, ето, и на јави
Бајна ми се вила јави -
     У оку јој сунчев сјај.
Ти си вила пуна миља,
Душа ти је од босиља -
     На лицу ти блиста рај!

У Дубровнику, 1890.