Вече (Лаза Костић)
Вече Писац: Лаза Костић |
Вече
Благо је вече, кô лице благо
седога патријара.
Карловац румен; је л' од радости,
ил' је то зрака срдитог жара?
сунце већ седа; кроз облак густи
продиру светли његови зраци,
кô зрачни, сјајни подупирачи,
што сунце држе да се не спусти.
Ал' бадава је; ено их нема,
црн им се облак сумраком свети,
а ноћ ће црна скоро однети
сунчеву славу и славу њину. —
Ој, сунце, сунце, што тако већ оде,
ала ме сећаш на сунце слободе,
на српски сабор — и на мањину...
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]