Вече пада

Вече пада...
Писац: Јаков Шантић

16.
Вече пада...

Вече пада; лишће њија
  Тајанствени шапат благ,
Цвијет се цвијету тихо свија, –
  Душа дрхти!... Свијет је драг!

Хајд'мо! Хајд'мо! Нисмо сами,
  Чуј славујев звони пој!
Он нас зове, он нас мами
  У завичај драги свој.

Хајд'мо! Хајд'мо! Сунце тоне,
  Нојца свија тамну влас;
Слатке чежње срце гоне,
  Хајд'мо! Славуј зове нас!

Мадрид, у мају 1903.

Извор[уреди]

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 117.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.