Синоћ Вате с драгнм вечерала,
Кад у јутро ни га ни видила.
Вазме Вате видро позлаћено,
Вазме видро и на воду иде.
Кад је дошла за гору на воду, 5
Тад на води јур истекло сунце.
Закрај воде кита мажуране,
Под њом сиди мдади Ајсанаге:
„Дан ти добар, млади Ајсанаге!
Што си аге, воје худовојне? 10
Ол те младе урекле дјевојке,
Ол те рујно вино придобило,
Оли врани коњик уморио?“
Говори јој млади Ајсанаге:
„Кад ме питаш моја лнпа Вате, 15
Кад ме пнташ право ћу ти казат.
Што сам аге воје худовојне,
Нису мене урекле днвојке,
Ни ме рујно вино придобило,
Ни ме врани коњик уморно; 20
Нег ми мајка не да ни сестрица,
Да си Вате моја виреница;
Ма те молим, липа моја Вате,
Липе моје ја ти прашћан даре;
Ма не перо од сухога злата, 25
Јербо ми је перо материно.
Није јутра ни билога данка,
Што ме моја не проклиње мајка;
Врати ми га моја липа Вате!
Теби ће се срића намирити, 30
Пуно боја, нег је ова била!"
Када га је млада разумила,
Овако је њему говорила:
„Сестрица ти среће не имала,
Мајка твоја жалосна ходила, 35
Мајка твоја раја не видила!
Колико је на мору бродова,
Толико те убило громова!
Колико је на наранчи лишћа,
Онолико боловао лита! 40
Колико ја на планици лишћа,
Онолико проминио лика!"
Чакавске народне пјесме, (С отока Корчуле.) Из бира Вида Вулетића-Вукасовића.
