Ванда/2

ЧИН ПРВИ

ПОЈАВА II

ПОЈАВА II

БОГОМИЛ и МЛАДА у ловачком одијелу.

БОГОМИЛ:
Дан ти срећан, Млада. Гдје је Ванда?
МЛАДА:
Отишла се за звјерином једном,
А међутим ја окренух амо.
БОГОМИЛ:
Успјева ли код ње мис'о моја?
Јеси ли јој знала хладно срце
Угријати племенитом жељом
За човјеком каквим?
Или бар јој разум упутити,
Да избором мужа мора земљи
Испунити најтоплију жељу?
МЛАДА:
Свећеничка поштована главо,
Н'јесу лаки код жестоке Ванде
покушаји таки; опасна је
Мање јарост рањене звијери
Но гњев којим око њено букне
Чим осјети да пред њоме когод
На брак циља својим разговором.
Сабрао си око ње најљепше
Најхрабрије синове у Леха;
А све на шта? само да у трку
И стр'јељању надмеће се с њима.
Још ни један да јој се је срца
И најмање дотакао.
БОГОМИЛ:
Мислиш?
МЛАДА:
А спази ли њежнију наклоност
Ма у које од дјевица својих,
Њу осмјехом поругљивим прати.
БОГОМИЛ:
Јеси л' штогод пред њом спомињала
тевтонском краљу Ритигеру?
МЛАДА:
Тај сам говор опрезно повела.
Из почетка слушала ме хладно,
Па све већом и то живљом пажњом.
Већ се надах да ћу неосјетно
Завести је у пријатне мисли,
Кад ал' она на једанпут скочи,
И повикне: тевтонац је; доста.
БОГОМИЛ:
Да, крв лешка на тевтонску мрзи;
Морају се ипак једна с другом
Помјешати њиховим в'јенчањем.
МЛАДА:
Већ упутих милога јој пјевца
Да јој душу на то расположи
Изводећи хитром пјесмом краља
У свем сјају његове љепоте,
И далеко чувена јунаштва.
Ако с' ичим даје свладат' Ванда
Тим ће прије него мојим р'јеч'ма,
И свим мудрим савјетима твојим.
БОГОМИЛ:
Мудрија си и од мене, Млада;
Али жена најбоље и види
Пут којим се женском срцу ступа.
Што си дакле умно упутила,
То и концу води. Само, Млада,
Без одвлаке; јер свакога часа
Може стићи краљево посланство,
Да запроси л'јепе Ванде руку.
МЛАДА:
Тако брзо?
БОГОМИЛ:
Нестрпљивом краљу
Просидбу сам ја већ одобрио,
И не мислим да ће с њом он дуго
Окл'јевати. За то се поспјеши
И ти, Млада, да је на њу спремиш.
Волио бих бити сатрт громом
Но видјети да г' одбије Ванда.
(Рогови опет звече.)
МЛАДА:
То је она. Да нас овдје не би
Усамљене на збору затекла,
И поцрпла одатуда сумњу
нашему тајном споразуму,
Ти се склони у храм Световидов,
А стазама ја ћу обилазним
Повратит' се к пратњи.
БОГОМИЛ:
До виђења.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.