Вазнесење
Разарам бола све тамнице тврде,
Гдје тако дуго акрепи ме даве
И уједима трују ме и грде.
Летим и смрзле груди ми се краве -
Рукама хватам пламенове зоре,
Они ме дижу у сводове плаве.
И шуме, трепте, шире се, и горе
У вихорима радости, и силе,
Побједа славних што се јутрос хоре
Све од Вардара па до Соче миле.
Мој бог, у мени што је мртав био,
Пробудио се и у гротло спиле
Очаја мога све изворе слио.
И сад кô море, где свјетлило грије,
Моја се душа шири. И низ цио
Океан њени, коме краја није,
Галеби круже, свуд борови броде;
И с харфом, горда и љепша од свије',
На крми блиста краљица слободе!